Богородичник

„Богородичник“ представља молитвеник израђен у пуном колору, у себи обједињује четири књижице "Свих жалосних Радост" са молитвама и чудотворним иконама Пресвете Богородице, које су првобитно објављене у четири наставка, штампане у незнани број примерка и тиража током протеклих двадесет година. Сада је овде придодато још много лепог и корисног садржаја, попут акатиста и молбеног канона, химне и Богородичиног правила, такође и Богородичиног Јеванђеља, сатканог од изабраних поука светог владике Николаја. Зборник је израђен на 128 страна, у тврдом и шивено повезу, формата 12х17 cm.

Цена књиге са попустом од 20% за наше читаоце је 700 динара (пуна цена је 880 динара). За више информација, пишите нам на: znamenje@gmail.com или facebook 

Дечија књига: Свети руски Чудотворци

Књижица посвећена омиљеним руским светитељима и чудотворцима је израђена са највећим усрђем и љубављу. Овде је најмлађим читаоцима у живим сликама и писаној речи представљен живот светог Сергија Радоњешког, који је по утицају и важности за свој народ сличан нашем светитељу Сави, затим живот светог Серафима Саровског који је друговао са шумским зверима, нарочито са медведом Мишом који му се умиљавао и служио његове госте крушкама, такође и живот светог Јована Кронштатског, ретког свештеника међу светитељима, кога је жена корила зато што се са парохије враћао не само без зараде, већ и босоног или без капута, остављајући своју обућу и одећу сиромашним парохијанима. Ту је и житије сићушног Јована Шангајског, светитеља који је још као младић стигао у Србију и неко време продавао дневну штампу на улици испред патријаршије у Београду, касније постао предавач у Битољској богословији, где су несташни ђаци проверавали приче које су колале по школи о томе да Јован никада не спава у свом кревету, већ ноћу дрема на столици –  подметајући му јаје испод душека, које су сваког јутра налазили цело, што је била потврда необичног подвига њиховог професора, касније  владике у Шангају и Сан Франциску... Овај зборник је израђен на офсетној хартији са много црно-белих илустрација на 96 страна, у тврдом и шивено повезу, формата 12х17 cm.

Цена књиге са попустом од 20% за наше читаоце је 560 динара (пуна цена је 700 динара). За више информација, пишите нам на: znamenje@gmail.com или facebook 

Православна песмарица

Илустрована "Православна песмарица" је збирка свима добро знаних и драгих песмама светог владике Николаја и других аутора, које се свакодневно певају у храму, на часовима веронауке, слушају са интернета током рада или одмора. Ова књига се још од 2008. године испредала и прилагођавала духовним потребама самих читалаца који су активно учествовали у њеном развоју, својим примедбама и сугестијама. Некада су то биле три књижице у меком и слабашном повезу, а сада је једна али трајна и вредна, и још обогаћена новим песмама које су раније пропуштене, или су пак у међувремену написане и искомпоноване, заживеле и постале популарне, драгоцене у животу богољубивих душа. „Православна песмарица“ је израђена у пуном колору, у тврдом и шивеном повезу, на 80 страница, формата 16х20 cm.

Цена књиге са попустом од 20% за наше читаоце је 830 динара (пуна цена је 1040 динара). За више информација, пишите нам на: znamenje@gmail.com или facebook 

Православни подсетник за 2025. годину (распродат тираж)

Стигао је Православни подсетник за 2025. годину! Мало је окаснио ове јесени и зато га сада по први пут нудимо преко друштвених мрежа, како би на време стигао у свачији дом. Подсетник је наше најситније али и најпопуларније издање, у то смо већ сасвим сигурни након овог кашњења које је изазвало салву свакодневних позива и порука из бројних црквених и манастирских књижара, понајвише од забринутих читалаца који га више од две деценије користе, којима је он већ прирастао уз срце и постао важно духовно помагало у свакодневној животној борби – можда због дивних поука светог владике Николаја и Аве Јустина за сваки дан у години, или због самих дневних празника, светитеља и њихових иконица пред којима човек на сваком месту може скрито да се помоли, или због правила православног поста који душу буди и крепи, или због оног додатка на самом крају књижице са маленим молитвеником у коме су брижно одабране молитве за разноразне потребе.

Цена подсетника је 200 динара. Шаљемо најмање три примерка па вас молимо да се организујете са пријатељима, суседима, колегама. Можете поручити и само један подсетник уз неко друго наше издање, попут најновијих књига о патријарху Павлу, за децу или одрасле. 

Предлажемо вам као најповољнију поштанску услугу "препоручену тисковину" (пошиљка која садржи искључиво штампани материјал). Ова опција кошта око 200 динара и поуздана је, стиже до адресе, а у случају да курир овде никог не затекне, оставља извештај са којим пошиљку можете преузети у најближој пошти, током неколико наредних дана. Код ове опције нема могућности плаћања приликом пријема већ бисте морали да извршите уплату на текући рачун наше радње, по упутству које бисмо вам послали.

Ако желите плаћање поузећем, онда можемо послати брзом поштом, уз напомену да су ове услуге од 1. јануара знатно поскупеле: Пост експресом – испорука у пошти (470), Пост експресом – испорука на адреси (590)...

Ако се одлучите за куповину пошаљите нам вашу адреси и контакт, такође јавите тачан број жељених књига, и која вам поштанска услуга највише одговара. За више информација, пишите нам на: znamenje@gmail.com или facebook 

Допуна објаве: Молимо читаоце из Београда да се за подсетник распитају у свом храму. Ако га случајно тамо нема, онда црквени радници могу да га требују из свог централног магацина у Добрињској улици (шифра подсетника је 13652). Такође, подсетник је доступан у приватним православним књижарама Ризнице (крај храма Светог Саве, као и у Земуну).

Поклон књига – Живот и чуда светог Димитрија (видео)

Поклон видео књига из Пирота за децу и младе, за све људе добре воље, вере, љубави и наде. Премијерно на нашем каналу "Живот и чуда светог Димитрија" у стиху, са много илустрација и јужњачким нагласком :-) . Желим вам срећан празник, у нади да ће вам се допасти, донети духовне снаге и радости, улепшати Дмитровдан.

Награда за "Немањиће" на Сајму књиге у Бањалуци (РТРС)

 

РТРС: Жири 29. међународног сајма књиге "Бањалука 2024" у организацији Гласа Српске, додијелио је данас у Спортском центру Борик награде ове смотре писане ријечи - "Моштаница", "Липље", "Гомионица" и "Ступље". Према одлуци жирија, чији предсједник је био Душко Певуља, а чланови књижевница Јелена Глишић и проф. др Владан Бартула, признање "Моштаница" за издавачки подухват, додијељена је књизи "Немањићи", коју је приредио Жељко Перовић у издању Пи-Пресса из Пирота. Жири у образложењу каже да је у питању репрезнтативно издање у сваком смислу.

- Књига "Немањићи: Творци српског духа и државе", приређивача Жељка Перовића, луксузно је и репрезентативно издање у сваком смислу, достојно и ликовно-графички велике теме и велике приче коју прича. Књига плијени богатом документарном подлогом, бројним фотографијама и литерарним прилозима најистакнутијих српских стваралаца, претежно пјесника. Читавим садржајем потврђује своју основну замисао: дух је динамичан, он се испољава у кретању и контакту са временом - пише у саопштењу жирија.

Извор: rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=570798

Промоција књиге "Николај и Светосавље на суду лажне науке и културе" у Врњачкој Бањи 10. септембра 2024. (видео, 49 мин)

Врњачке новине: Недавно је изашла из штампе књига Жељка Перовића „Николај и Светосавље на суду лажне науке и културе 21. века“ у којој су све лажи везане за владику Николаја Велимировића коначно разобличене. Књига на 630 страна, са стотину фотографија открива истину о Николају који је са српским патријархом Гаврилом читав рат провео у немачком заточењу различитог интензитета, не потписавши притом нити један петоколонашки документ који му је у више наврата потуран, не приставши нити на једну од безбројих уцена, кушњи и претњи којима је био изложен, почев од благог притвора у Љубостињи, преко строгог затвора у конаку манастира Војловице, до логора Дахауа, Шлирзеа и Беча. Он чак и тада, под немачком стражом, у збирци својих ратних беседа „Речи српском народу кроз тамнички прозор“, с гнушањем разобличава окупатора називајући „смрћу и паклом“ све европске нацизме и фашизме. Аутор је две године радио на књизи и проучавајући помно предратну штампу, дошао до бројних нових података. Тако је омогућио да васкрсну разне истине и анулирао клевете и лажи које прате јединственог владику Николаја нападаног као да је „нациста и фашиста“. У врњачкој Библиотеци представљена је ова књига, о којој је говорио др Владимир Димитријевић, рецензент.
– Врњачка Бања је један од светих простора владике Николаја. Вечерас сам упознао Томислава Чеперковића, праунука чувеног богомољачког мисионара Боже Чеперковића коме је владика Николај служио опело и коме је беседио на сахрани.
Свети владика Николај је једно велико чудо српске историје и није га случајно да га је отац Јустин звао највећим Србимом после Светог Саве.
Ову књигу је написао један драг, озбиљан и темељан човек, истински побожан, Жељко Перовић, родом Пироћанац. Најновија књига песама за децу коју је објавио је „Деда Павле жуди и савете нуди да будемо људи“, посвећена патријарху Павлу. Перовић је осетио потребу да одговори на све лажи о Светом владики Николају, а те лажи нису биле мале. Оне су почеле интензивно после Другог светског рата. Комунисти су га прогласили за фашисту и сарадника окупатора. Званично му је био забрањен повратак у ФНРЈ и одузето му је држављанство, а 1978. донета је забрана уношења дела владике Николаја у Југославију као непријатељске пропаганде, рекао је Димитријевић. Примерак књиге истине о владики Николају доступан је Врњчанима у Библиотеци „Др Душан Радић“. (Аутор: Марина Ст. Јанковић. 11.9.2024, vrnjackenovine.net)

 

Више о самом издању погледајте ОВДЕ

У сусрет празнику: Свети пророк Илија

 Гавран над светим Илијом у манастиру Морача. Детаљ са фреске коју је Пикасо уврстио у ремек дела светске уметности, која је и на изложби у Паризу 1952. године проглашена за једну од најлепших на читавој планети. Верује се да ово није први сусрет западних уметника са древним српским сликарством, већ да их је било и раније, још у доба Микеланђела за кога се зна да је стално био у покрету, због чега у науци постоји претпоставка да је и сам овде долазио и осматрао, касније у неким случајевима изображавао, чак копирао ликове из Сопоћана или Мораче. И ми заједно са највећим европским сликарима доживљавамо распевану лепоту морачке фреске, саткану од ведрих боја и маестралних потеза, али она је за нас тек само пројава оне много драгоценије, духовне лепоте која исијава из лика светог Илије... (цео текст)

У сусрет празнику: Свети апостоли Петар и Павле

 Свети апостоли Петар и Павле на дечанским фрескама из 14. века. Петар одаје утисак особе снажног карактера и прекаљене вере, док је Павле помало сетан и молитвено замишљен, баш као што и приличи „општем оцу света“ како га Јован Златоуст назива због велике родитељске брижности ка сваком људском бићу ... (цео текст)

Живот и поуке патријарха Павла за децу од 7 до77

Поука сјајна 

У стиху и прози, 

Боже помози!

Да књига ова

Сачува ђака 

Од свеопштег мрака! 

Да свака мајка 

И бака седа

Сад проповеда – 

Нек читају деци

Те мудрости ретке

и брижне тетке. 

Драги читаоци, са великом радошћу вам представљам дечију књигу која је управо изашла из штампе са благословом владике Давида. Књига носи наслов "Деда Павле жуди (и савете нуди) да будемо људи", израђена је у тврдом и шивеном повезу, богато је илустрована у пуном колору, на 112 страница у Б6 формату.

Цена  за наше читаоце је тренутно 700 динара са попустом (пуна цена је 935 динара). Шаљемо обичном или брзом поштом, за више информација пишите нам на znamenje@gmail.com или facebook

Жељко Перовић: ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ПАВЛЕ

Онога дана када је постао владика, Павле се сетио свог детињства и једне хладне славонске зиме у родним Кућанцима, када га је баба Деса, као ђака првака, раном зором водила у цркву и школу, да прослави свој први Савиндан. Причао је тада, пред епископима и окупљеним народом, о распеваној школској литији, служби свештеника и програму старијих разреда, али тек само као о неком декору или уводу у један мистични догађај који се заувек, чини се судбоносно, утиснуо у душу будућег патријарха. Њега је у потпуности очарао и занео зрачак сунца који се тог туробног и студеног дана однекуд појавио и ушуњао кроз прозор, слетевши право на лице и ореол Светог Саве – стварајући рефлексију од које му се чинило да сам Светац са славске иконе, украшене зимзеленим венцем, обасјава и згрева њих промрзле ђаке, и читаво село завејано снегом. Павле никада није одбацио овај идилични и светозарни доживљај као наиван и измаштан, сва његова потоња животна искуства и сазнања само су још више у њему утврђивала и продубљивала симболику ове импресије. Духовно и интелектуално узрастајући постајао је све уверенији да је Свети Сава заиста надвремени српски пастир кроз кога божански зраци и данас просвећују, отопљавају и радосте промрзлу народну душу – која то јасно препознаје и дубоко доживљава, због чега и сваког новог српског владику или патријарха вреднује и пореди са Савом. Зато и Павле на свом устоличењу њега истиче као највећи узор у свом будућем пастирском животу и раду.

Колико је у успео да се примакне најдражем српском Свецу, могла би већ да сведочи историја. Павлове мудре изреке и досетке данас се памте и проносе кроз народ са нежном љубављу и искреним поштовањем, баш као што су у старини проношена са трепетним уважавањем и детињим поверењем она предања о Светом Сави који народну душу милује, брани и снажи својом мудрошћу и праведношћу. И Павле је тако, разумно и простодушно, успевао да допре до свих нас који смо одрастали и живели у својеврсном паганском мраку, у тој духовној пустоши и дивљаштву, раскалашности и разврату југословенског „братства и јединства“, које је по речима самог патријарха било површно и лажно, зато што је изграђено на идеологији мржње, на органском презиру према класним непријатељима, који се касније тек само трансформисао у етничке и верске злобе и прогоне. И Павле је као Сава у свом времену био чувар чисте православне вере од разних секташа и јеретика који су вешто користили духовну празнину и природну наивност народних маса како би завели лаковерне – његова трилогија „Нека питања наше вере“, постала је наша нова Крмчија, нови том Законоправила Светог Саве по коме се сада равнамо, преиспитујући своја религиозна убеђења и навике. И Павле је попут Саве, мирио своју браћу и целивом братске љубави исцељивао расколе...

Патријарх Павле је нарочито за нас младе, тих деведесетих, био спона са оним старим српским светом, као својеврсна пројава наших прадеда и чукундеда, којих се тек магловито или само из прича сећамо, који су као у неком резервату ишчезли у веку технолошког прогреса и моралног регреса – да би сада кроз Павла васкрсли и учили нас, своје отете и одрођене чукунунучиће, да наново ходамо кроз живот, предачки скромно и ненаметљиво, чисто и честито, радно и вредно, трезвено и независно. Павле нас је, као неки чудни и мили посланик из далеке прошлости, поучавао вечним и небеским заветима наших предака: Завету поштовања брака као божанске установе и породице као највеће светиње, Завету храбре српске Мајке која своје чедо заклиње: „Немој, сине, говорити криво, ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинитога – боље ти је узгубити главу, него своју огрешити душу“, Завету о личној и колективној имовини, храни и природи као Божјој позајмици са којом треба владати одговорно, штедљиво и правично, разумно и милостиво, никада расипно и сујетно, саможиво и бахато; Завету покајања и праштања, поста и молитве, задужбинарства и литургије, Завету јеванђелског човекољубља и мирољубља, здравог родољубља које подразумева трпељиву, смерну и делатну љубав ка суседима и свим народима света, Завету чојства и јунаштва, праведног рата који је увек одбрамбен, увек милостив ка заробљеном или рањеном, немоћном непријатељу, увек подигнут из љубави према нејачи ради које се вреди жртвовати – баш као што вреди пострадати и ради вечних хришћанских животних, породичних и друштвених идеала, када су они угрожени, што је већ Завет кнеза Лазара опеван у стиховима „Земаљско је за малена царство, а небеско, увек и до века“....

Једноставно, тихо и неприметно – онако како је живео и говорио, корачао кроз овај свет – Павле се преображавао у лик са фреске или из тропара, кога народ већ прославља као „правило вјери и образ кротости“ због његовог светачког владања и веровања, коме зато и сам све искрено верује, кога жели да походи и додирне, да слуша и да следи, осећајући да нека вечна светлост и мир, топлина и милина кроз њега зраче, баш као сунчева рефлексија са школске иконе у Кућанцима. Отуда и онај чудесни испраћај његовог уснулог тела, када је река од више стотина хиљада људи прохујала кроз Саборни храм у Београду, не марећи за тадашњу пандемију нити за бескрајну колону која се протезала све до хотела Москва, одакле се морало чекати и по десет сати само да би се целивала увенула рука милог патријарха положеног на одру. Та захвална и одана народна душа убрзо је изнедрила иконе на којима је блаженопочивши Павле приказан као светац, скупа са свеже састављеним молитвама и раздраганим богомољачким песмама, које је патријарх волео и радо слушао, не слутећи да ће једног дана бити опеван у њима.

Отуда и ова књига, драги читаоче, у којој је као ћилим размотана мисао патријарха Павла у свим најважнијим људским и породичним, народним и државним, друштвеним и глобалним питањима, проткана бројним цитатима, осликана догађајима и анегдотама из његовог живота – као малено уздарје том сићушном човеку огромне вере, наде и љубави који је нас залутале упознао и повезао са нашим прецима и свецима, који нам је својим животом показао и доказао да се у најгорем времену и на најстрадалнијем месту – самим тим и у овој нашој раскућеној, осрамоћеној и убогој Србији 21. века – може и мора бити човек, да је итекако могуће остварити циљ и смисао сопственог постојања сада и овде, кроз смерно и стваралачко служење Богу и ближњима, са свешћу да наше животне невоље нису случајне, већ дубоко смисаоне и слојевите, благотворне и благородне, допуштене по премудрој Божјој љубави која све време бди и милује, тајанствено изграђује и усавршава одане и одважне, до спасења и вечног живота, до самог Господа Христа и Царства Небеског, које је патријарх Павле сматрао првом и најважнијом српском отаџбином и домовином, у којој сада благује, узносећи молитве за нас. 

+ + +

Књига "Тако је говорио Павле" је израђена у тврдом и шивеном повезу, на 304 страница у А5 формату. Цена за наше читаоце је 700 динара са попустом (пуна цена је 880 динара). Књигу можемо послати као препоручену тисковину (након уплате на текући рачун) или брзом поштом. За више информација, пишите нам на znamenje@gmail.com или facebook

Изабрана дела Светог владике Николаја (џепна издања)

Драги читаоци, ево књижица чији формат одговара ширини екрана на телефону који управо држите у рукама :-) Разлика је једино у томе што ови сићушни `мобилни уређаји` одишу пријатним мирисом хартије, притом и не зраче штетним и хладним електромагнетним таласима, већ плене и згревају благодатним валовима православне вере, наде и љубави... Велика ми је част да вам представим најлепша дела српског Златоуста, сврстана у шест џепних издања, са којима сам пре више од двадесет година опрезно ушао у свет књиге и издаваштва... За оне који се одлуче да уз ових шест књижица купе и наше капитално издање „Николај и Светосавље на суду лажне науке и културе 21. века“  – следе још веће повољности: у том случају бисте платити само 2700 динара за целу поруџбину и све пратеће трошкове... Изабрана дела светог владике Николаја објављена су у меком и брошираном повезу А6 формата, у књижном блоку од 72 до 228 страница, књижице су опремљене и краћим приказом на задњој корици следеће садржине:

1. ВЕРА СВЕТИХ 

У форми кратких питања и одговора, написаних разумљивим језиком, свети владика Николај читаоцима открива основе православне вере, обликујући тако једну динамичну и универзалну веронауку, надвремени путоказ за одрасле – „Веру Светих“. Прву област је посветио Светом Писму и Светом Предању. У другој тумачи Символ православне вере. У трећој разматра седам црквених тајни (крштење, миропомазање, причешће, покајање, свештенство, брак и јелеосвећење). У четвртој износи своја кратка тумачења Десет Божјих заповести. У петој расветљава Христова блаженства, новозаветне заповести о љубави према Богу и ближњима. Шеста је посвећена црквеној години: празницима, постовима и задушним данима. Седма – свештеним предметима: крсту, иконама, моштима и црквеним правилима. Осма област представља Николајев избор из Светог Предања, малену збирку поука појединих светитеља, као и најважнијих црквених песама, празничних тропара и кондака. 

 2. МИСЛИ О ДОБРУ И ЗЛУ

„Ово није књига, већ једно откривење. Наш свети владика не пише, већ открива. Кад говори као да поток вечности жубори кроз хриде времена и простора. Као око матице око њега круже безбројни ројеви мисли, као ројеви пчела. А осећања? Она се стално отимају да се извију у мисао, у његову ритмичну мисао. Владика наш је сав присутан у својим мислима, осећањима, речима. Његове мисли нису разломци душе, већ цела његова душа, његова осећања нису разломци његовог срца, већ цело његово срце. Он не ствара мисли, већ рађа. Он је не творац, већ отац. Његове мисли пулсирају животом који отиче у живот вечни. То нису мисли собне, квадратасте, угласте, већ сочне, бескрајне, вечне и богочовечне. Сваку мисао и осећање он продужава до апсолута, је ли добро, продужава га до Бога, је ли зло – до ђавола. У последњој линији – нема ничег релативног. Он то чини, јер је гладан Божје реалности, и жедан вечне Истине. Богочовечански мисли он о добру и злу, зато је тако дубок и крепак, и држи равнотежу између временог и вечног, релативног и апсолутног. Наш Владика не доноси мир, већ рат (Мт. 10,34), рат са злом у теби и око тебе. Уђе ли у душу твоју, он објављује рат свима гресима, изазива потресе, земљотресе, бунтове. Он изазива у теби устанак против оваквог света у име бољег, вишег, Христовог света.“ (Ава Јустин Ћелијски, из приказа књиге „Мисли о добру и злу“)   

3. МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ

„Столећима је наша народна душа муцала и мучила се тражећи језик којим би одзборила своје болове, своје туге, своје чежње и своје молитве. И нашла је свој језик, нашла у Преосвећеном Николају. Кроз њега наша муцава душа проломила се у ридање, како не виде наше око, у речите молитве какве не чу наше уво. Он је богопослани огњени језик, који стоји над нашом душом и она се пламено и страсно исповеда `Тросунчаном Владики светова`. Он је стил, благодатно-раскошни стил наше душе. Он говори; никада у нас није тако говорио човек. Он се моли; никада се у нас тако речито није молио човек. Он има дар речи, јер има дар свеосећања, дар жалостивости, дар свељубави, дар молитве. Читам и пречитавам Молитве на језеру, но сва сладосна драж њихова испливава у душу моју, када их молитвено читам и пречитавам. Он, чудотворац молитвених ритмова, има власт над душом мојом. Он молитвом мисли, молитвом философира. Осећа се да кроз њега говоре светлосне душе великих подвижника православних, нарочито чаробна душа Св. Симеона Новог Богослова. Он молитвом осећа Бога, молитвом осећа и сву твар. Он је у молитвеном одношају према свему. Томе води Православље, и само Православље. У његовом плачу, плачу све људске очи и сва људска срца. Он болује боловима све твари; и тугује тугом свих твари. Гле, Бог нам је послао Јова који страда страдањима свега човечанства и све твари. И још: он је наш Исаија који видовито и надахнуто осмишљава страдање уопште, и оправдава богочовечанско страдање напосе. Кроз дивне молитве нашег псалмопевца струји душа Свечовека. Границе времена и простора ишчезавају. Господе човекољубиви, омолитви ме молитвеношћу Преосвећеног оца Николаја“ (Ава Јустин о делу „Молитве на језеру“)

4. КАСИЈАНА

„Књижица коју држиш у рукама, читаоче, потиче из пера великана српске богословске књижевности и светог пастира духовног стада Христовог, Владике Николаја, најпре охридског, а затим жичког епископа. Њена `фабула` није измишљена: то је колико истинита толико и потресна повест ο духовном преображају несрећне `грбаве Јуле` у смерну и добру монахињу Касијану. Суштински пак, то је повест ο победи духовне лепоте над духовном ругобом, светлости над тамом, добра над злим, врлине над грехом, живота над смрћу, Бога над сатаном.  To је, заиста, сјајно изложена и премудро објашњена `наука ο хришћанском поимању љубави`, како гласи њен поднаслов. Тешко је проценити где љубав величанственије блиста – у продуховљеном лику подвижнице Касијане или у благодатним речима духовника Калистрата. Стога овом делу не треба ни предговор ни препорука. Читајући га, брате и сестро у Христу, осетићеш светињу, истину и лепоту наше православне хришћанске вере.  Осетићеш шта значе речи Светога Писма `Бог је љубав`. Ова књижица биће ти драгоцени духовни дap. И животни путоказ. И позив на подвиг. Као што је писцу ових скромних редака била при првом читању, пре више деценија, и сада, при једном од читања – надам се, не последњем.“ (Епископ бачки Иринеј о „Касијани“)

5. РЕЧИ СРПСКОМ НАРОДУ КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

Пред вама је збирка беседа коју је свети владика Николај написао у немачком заточењу, током окупације и Другог светског рата. Ове мисли утамниченог свеца искрено препоручује и удивљено цитира свети Јустин Ћелијски у својој студији „Православна Црква и екуменизам” 1973. године, називајући Николаја равноапостолним, богонадахнутим, златоустим, богоумним, христопросвећеним – у овим његовим потресним ратним ридањима над тадашњом обезбоженом Европом и Србијом, над духовним и моралним понором савремене цивилизације, који је у наше дане досегао адске дубине. Зато нимало није чудно што је управо ова више него актуелна и лековита збирка Николајевих беседа, светоотачких тумачења и пророчанстава, данас једна од најозлоглашенијих књига у Србији, етикетирана као мрачно и забрањено, ксенофобично штиво...

6. ИЗНАД ИСТОКА И ЗАПАДА

У овој књизи су сабрана три краћа дела светог владике, која скупа чине трилогију посвећену смислу постојања српског народа и уједно представљају програм нашег колективног опстанка и васкрсења: „Балкан се налази земљописно између Истока и Запада а идејно стоји изнад Истока и Запада. Која је то идејна сила што спасава Балкан да не буде и идејно између него га уздиже изнад Истока и Запада? То је вера православна и само вера православна.“ („Изнад Истока и Запада“) „Христос је за Србе био сам смисао живота и борбе, и страдања и умирања и слободе и обнове и рада. Смисао цркве, смисао државе, смисао породице, смисао човека. Историја српског народа сведочи јасно и гласно, да онај ко је слуга Христов најбољи је домаћин, најхрабрији војник, најмилији сусед, највернији друг, најпослушнији син, најпоштенији грађанин – речју најдушевнији и најплеменитији човек. Служење Христу оплеменило је српски народ и учинило га најдушевнијим и најчовечнијим народом на свету.“ („Српски народ као Теодул“) „Срби, историја ваша је славна и због многих јединствених одлика правде и човечности у погледу унутарњих односа човека према човеку. Запамтите, Срби, да вам Средњи систем у погледу имовинском и економском краси вашу историју не мање него слава Косовска и слава Карађорђевог Устанка. Зато се равнајте према томе, и не обазирите се лево и десно. Јер ћете се узалуд обзирати. Нећете наћи народа ни на близу ни на далеко, који је разумније уредио био свој живот у сваком погледу, па и у овом материјалном... У неколико си, српски народе, као заваран и обманут одступио од овога сопственог система, од Средњег система. Враћај се што пре дому. Твоја будућност, твој спас и твоја слава међу народима Божјим на земљи, зависи од тога, да ли ћеш се ти у побожном духу својих предака вратити своме Средњем систему. ( „Средњи систем“)

 + + +

Наслови под бројем 1,2,4 и 6 појединачно коштају 200 динара, наслови 3 и 5 - 250 динара. Шаљемо као препоручену тисковину (након уплате) или брзом поштом. За више информација пишите нам на znamenje@gmail.com или facebook.

"Дечији врлинослов" у Подгорици 2017. године (аудио запис)

"Радио Светигора": Рецитације ђака вјеронауке из Подгорице – Дјечији врлинослов. Ученици школе православне вјеронауке при Саборном храму Христовог Васкрсења учествовали су у интересатном пројекту и за наше слушоце рецитовали пјесме из књиге "Дечији врлинослов". У снимaњу је учествовало 54 ученика узраста од 3. до 7. разреда подгоричких основних школа.

Аудио запис можете послушати и преузети на "Радио Светигори".

Николај и Светосавље на суду лажне науке и културе 21. века

Веровати у васкрсење Христово значи веровати и у васкрсење сваке истине, чак и тада када је она од већине одбачена, исмејана и презрена, распета, када се чини да је лаж коначно тријумфовала и сасвим овладала мноштвом, просветом и културом, чак и научним институцијама. Са том вером приступио сам читању свега што је у протекле три деценије о Николају написано као тобож фашисти и расисти, петоколонашу и народном издајнику, такође и читању оног што су о Николају аргументовано и трезвено написали озбиљни научници и истраживачи, неострашћени биографи, потом и читању свега што је сам Николај изговорио и написао у свом дугогодишњем пастирском раду, али и читању целокупне Љотићеве писане заоставштине, јер сам желео да упоредим њихове религије, њихове философије света, нације и човека.

Из синтезе свих сазнања, васкрсла је једна дуго потискивана и игнорисана, широј јавности мало позната истина о Николају који је више од двадесет година уочи Другог светског рата одважно разобличавао све европске фашизме и расизме као безбожна и деструктивна, повампирена неопаганска чудовишта, како у својим бројним беседама и чланцима, предавањима у земљи и свету, тако и самим својим владањем, можда и најдирљивије својом појавом у црначком гету у Њујорку 1921. године, где је одржао своју „Black Lives Matter“ беседу „О љубави и равноправности свих раса“, а на чему су му раздрагани домаћини узвратили појањем српске химне у својој ритмичној, разиграној и вишегласној госпел обради. Истина о Николају који је са српским патријархом Гаврилом читав рат провео у немачком заточењу различитог интензитета, као непоправљиви пробритански орјентисани епископ, не потписавши притом нити један петоколонашки документ који му је у више наврата потуран, не приставши нити на једну од безбројих уцена, кушања и претњи којима је овде био изложен, почев од благог притвора у Љубостињи, преко строгог затвора у конаку манастира Војловице, до логора Дахауа, Шлирзеа и Беча. Који чак и тада, под немачком стражом, у збирци својих ратних беседа „Речи српском народу кроз тамнички прозор“, с гнушањем разобличава окупатора називајући „смрћу и паклом“ све европске нацизме и фашизме које заговарају европски политичари под геслом: „Наш народ је крвљу и културом над многим другим народима, и он треба да влада над тим народима, осим тога у обзир долазе и наш економски интерес, важнији од свега другог, и наш национални престиж“ (беседа 73), препознајући „националну саможивост“ као највећу малоумност и узрок бескрајних свађа међу народима (беседа 76), сматрајући богоборним злочином свако правдање убиства ради „националних интереса“ и „националне славе“ (беседа 76), проглашавајући антисемитизам европском аветињом (беседе 18. и 49), означавајући „националну охолост и надувеност“ за сушту супротност свакој људскости (беседа 40), гнушајући се европског шовинистичког начела: „Здрава мушка мржње према свима који се не слажу“ (беседа 42), називајући омиљеног фиреровог филозофа Ничеа – болесником и антихристом (беседа 27)...

Васкрсла је и распета истина о Николају који се у међуратном периоду братими и другује са нашим драгим суседима, питомим и незлобивим Мојсијевим Јеврејима, несебично их помаже у новцу и храни у њиховој охридској сиротињи, а већ крајем 1939. пише своју владичанску посланицу којом заповеда верницима Жичке епархије да један дан божићног поста и молитва посвете такође и за јеврејски народ, напомињући да је дужност хришћана да молитвено пости за онога који је у невољи. Истина о Николају који те наше југословенске Јевреје назива српском браћом и септембра 1940. у Прибоју на Лиму, у доба када је читава Европа већ киптела од демонског антисемитизма. Који те исте године позива Србе да се угледају на своје јеврејске суседе и покушају да их достигну у народној слози и јединству, а које они успевају да одрже упркос својој малобројности и вековним прогонима, такође да обрате пажњу на породичне врлине код тадашњих Јевреја, сматрајући их европским првацима у поштовању светиње брака и породице. Истина о Николају који током рата ризикује сопствени живот спашавајући у Љубостињи од нациста и сигурне смрти Јеврејку Маргиту и њену ћерку Елу Нојхаус. Који у својим „Жетвама Господњим“ позива Србе да очекују једно величанствено изненађење управо од ових некрштених, честитих и породичних, истинољубивих и правдољубивих Јевреја, јер ће они постати носиоци и лученоше православног хришћанства у последњим историјским збивањима, када побожност свих нас православних народа буде готово сасвим утихнула, постајући фарисејски празна и формална...

Васкрсла је и истина о Николајевом старинском, рогобатном и библијском стилу изражавања којим се он у свом времену сасвим легитимно користи као друштвено прихватљивим, а где именица „Јевреји“ има паушално и полисемично значење, које сада пажљиво треба преводити до савременог значења, а не злоупотребљавати и крзати из контекста, а не на основу форме малициозно тумачити суштину Николајеве религиозне философије, у којој су биолошки и религиозни расизми које му спочитавају клеветници, апсолутно неодрживи: 1) Зато што Николај сва питања различитости између раса и нација, народа и људи, разматра кроз Јеванђеље о талентима по коме су све наше урођене, наслеђене или стечене датости, тек само привремене позајмице за које ће свако лично и колективно полагати различите рачуне пред својим Творцем и Зајмодавцем, пред вечном Правдом, Истином и Љубављу. 2) Зато што је за Николаја Распеће Христово један свечовечански злочин у коме учествује целокупна цивилизација у лицу три расна представника, по древној библијској расној диференцијацији којом се он често користи: Семити – Кајафа, Хамити – Ирод и Јафетити – Пилат. 3) Зато што Николај у својим тумачењима и оживљавањима Распећа Христовог ни себи ни својим верницима не даје никакав посланички имунитет тек због неке формалне, обредне или традиционалне припадности православној Цркви – већ управо супротно, своје православне Србе позива на нарочиту будност и преиспитивање, на поистовећивање са самим убицама и мучитељима, издајницима и тужитељима Христовим, у сваком свом грамзивом и охолом, сујетном и похотном покрету ума, срца и воље. 4) Зато што је Николај светоотачки веровао да је Бог постао Човек, биолошки Јеврејин, како би своје тело претворио у мистичну и надвремену, органску православну Цркву, у којој Николај свим бићем својим из љубави обитава, непрестано призива и велича Пречисту Јеврејку Богородицу Марију, свакодневно прославља свете Јевреје Праоце, Пророке и Апостоле, осликане на древним српским иконама и фрескама, опеване у светосавским минејима...

Васкрсла је истина о Николајевом односу ка Димитрију Љотићу коме коначно морамо признати да се у међуратном периоду искрено и поштено, грчевито борио за очување заједничке државе Југославије – бранећи је најпре од српско-хрватских племенских размирица, где је српску националну саможивост и надменост („српски грех“), увек истицао као примарне и узрочне у овом трагичном сукобу, бранећи је једнако и од корумпираних политичара који паразитирају на народном бићу и уништавају државу заступајући једино интересе моћних светских и помесних корпорација и зеленаша, који су још у то доба окупирали преко 80% домаће привреде – бранећи је и од моћних држава попут Италије и Немачке, реално верујући да њима можемо да се одупремо искључиво јачањем југословенског духа и заједништва, реформом државне армије али и снажним војним савезом свих балканских држава. Да Николај једино овог Љотића подржава и поштује, да једино њему и држи почасно слово на опелу у пролеће 1945. године, након свог целоратовног заточења у коме није могао да зна како се Љотић и збораши владају према јеврејској и ромској нејачи током окупације, што ће касније у Америци у више наврата и сам рећи, наглашавајући да је поштовао једино јавну политичку делатност оног предратног Љотића, да је његова подршка била тек само начелна, да никада није улазио у саму суштину његове идеологије – што ће и показати упоредна анализа, огромних разлика између Николајевог Светосавља и Љотићеве унијатске и неопаганске религиозне политике, која ће своје право лице показати тек у априлу 1941. године, када Љотић ступа у раскол са српском Црквом и пактира са нацистима...

У овој обимној књизи васкрсавају и друге важне истине из историје православног хришћанства и Светосавља, истина о Светом Јовану Златоусту и његовим међурелигиозним расправама, такође и истина о односу Немањића према „богумилима“, и још много тога. Али да вам не откривам баш све, јер ће ми требати тачно 630 страница и стотину фотографија, заправо цела књига „Николај и Светосавље на суду лажне науке и културе 21. века“, која је ових дана изашла из штампе и баш сада се налази на веома повољном васкршњем попусту :-) У овој празничној акцији која траје до краја априла, књигу можете поручити по промотивној цени од 1800 динара са бесплатном доставом - препоручена тисковина, уплата унапред, незаивно од пријема (пуна ценаје 1980 динара). Потребно је да у поруци пошаљете вашу адресу и контакт ради брзе поште, а онда у договорени дан и да сачекате свој примерак издања о Николају, чудесном генију и свецу, вољеном и презираном, узалуд клеветаном, највећем Србину после Светог Саве. 

 

За више информација пишите нам на znamenje@gmail.com или facebook

Was Saint Bishop Nikolaj a Fascist? A Review of His Addresses from March 1935 to April 1941

The author addresses the issue of Nicholai Velimirovich’s attitude towards fascism, responding to the criticism of Bishop Nicholai as a sympathizer of Adolph Hitler’s policy and the interpretation of Velimirovich’s thoughts that enabled such constructions. In the present article, special attention is paid to the public addresses of Nicholai Velimirovich during the period of the rise of the Nazi state, i.e. from 1935 to 1941. The main topic of this article is to deconstruct the great myth of Bishop Nicholai’s critics, which reads:

Saint Bishop Nicholai is a fascist because he received a decoration from Hitler in 1934, and in 1935 he gave a lecture at Kolarac called “Nationalism of Saint Sava” where he praised Hitler as few people did during the life of the Reich leader, comparing him with Saint Sava, “whereby Hitler turned out to be bigger than Saint Sava.” This accusation comes from the critics of Bishop Nicholai from Peščanik, whose pamphlets are adopted and passed on by a part of the Serbian intelligentsia in which there are historians, linguists, political scientists, and even theologians. However, such constructions are possible only if we ignore the legacy of Bishop Nicholai and his thought.

For instance, it is interesting that in the same year, namely in 1926, Hitler and Velimirovich published two completely opposite works — Hitler the second part of his Mein Kampf in which he revealed his racial theory to the world, and Nicholai a short article entitled “The Problem of Races,” in which he explained that the problem of race can not solve anthropologists, nor historians and psychologists, but only Christianity, urging Serbian youth not to make a value difference between races, but to consider whether a black earthen pot with honey or a white porcelain pot with vinegar is better. In his later works, there are much more references to the issues of racism, nationalism, chauvinism, etc., where he clearly holds moderated and balanced Christian worldview.

 

DOI:  10.46825/nicholaistudies/ns.2021.1.2.395-434
UDC: 271.222(497.11)-722.52-36:929 Николај Велимировић, свети”1935/1941”
329.18(430)”1935/1941”:271.2-475

Чланак на српском: Да ли је Свети владика Николај био фашиста и зашто није?
Књига: Николај и Светосавље на суду лажне науке и културе 21. века

Кућа у нашој крви - изузетна књига о Јасеновцу на поклон читаоцима! (поговор за ново издање Владимира Димитријевића)

Морам признати да сам ову књигу читао у једном даху, не могавши до самог краја да се одвојим од ње – зато што је сва и написана надахнуто, као одваљена од срца, као изливак душе. Јер Димитријевић овде не живи у неким давним временима, он није заточник мучних људских сећања и сведоџби, већ трепетни исповедник оног свештеног предања које – по патријарху Павлу – силази „одозго”, из вечности од Оца небеског, и које као такво не може бити засновано на људском злопамћењу и осветништву, већ на божанској мудрости и доброти, на љубави која све интензивно доживљава и све бескрајно памти, желећи свима једнако спасење: Хрватима и Србима, Папи и Ћулибрку, Пилселу и Дубравки, Голдштајну и Ристићу, сваком ко у прелести сопственог или колективног егоманијаштва и месијанства, мекуштва и полтронства, закривљује јасеновачку историју у правцу сопствених или колективних илузија, статуса и одржања.

Јасеновачки новомученици су живо присутни у надвременој литургијској стварности Владимира Димитријевића, он их доживљава као своје најмилије рођаке и дирљиве свеце, они су у његовим молитвама, тугама и радостима, чак и у његовим сновима. Из таквог органског заједништва и духовног суживота, проистекла су и ова јединствена философска ткања и дубока научна трагања, за крајњим смислом и пуном истином о Јасеновцу – која до темеља руше све бесмислене, површне и лажне конструкције српских и хрватских југоносталгичара и евроутописта, подривајући истовремено и њихово површно и лажно, час балканско час глобалистичко „братство и јединство“, засновано на политичко-декретистичкој ликвидацији већег броја јасеновачких новомученика као неподобних, са циљем да заувек нестану из српске науке и културе, из народних енциклопедија, из дечијих уџбеника историје.

Зато, када би ме неко сада упитао шта је најважније прочитати о Јасеновцу, истог трена бих му препоручио и даривао ову књигу, као најкомплетнију и најнадахнутију јасеновачку читанку – непожељну и забрањену у окупираним српским образовним установама, школама и факултетима, „националним“ медијима под суптилном врховном управом и контролом изразито антихришћанских и србофобичних светских центара моћи. Рекао бих му и да „Кућу у нашој крви“ треба пажљиво изучавати и чувати, памтити и преносити са колена на колено, као породични завет и Јасеновачко јеванђеље – до ослобођења које ће засигурно доћи, ако ми своје народне завете одржимо, ако останемо Христови и Савини, Лазареви и Вукашинови, чак и као мањина у већ расхристовљеној и разбаштињеној народној маси, што је случај какав смо већ имали у недавној историји, за време владавине развратног опсенара и манипуланта, лажног месије Броза. Јер истина која је изложена у овој заветној књизи није саткана тек само од љубави и усрђа, од темељног рада самог аутора и многих еминентних српских научника, врсних интелектуалаца и експерата са којима Димитријевић овде нашироко разговара и расправља – она је првенствено саздана од крви причешћених православних Срба који су као јагањци невино страдали у бројним логорима комплеса Јасеновац, од Крви Христове која је жуборила њиховим венама – и која је вечни Огањ што пече и сажиже сваку лаж и свако лицемерје, док народу Божјем осветљава пут доброте и правде, до победе и васкрсења.

Жељко Перовић

+ + +

Драги читаоци, књигу Владимира Димитријевића можете преузети у електронском облику овде. Аутор нам је омогућио да одређени број примерака поделимо бесплатно и у штампаној верзији, као поклон при куповини било ког издања из наше интернет књижаре  (у појединачној или збирној вредности преко 1000 динара). За више информација и договор пишите нам на: znamenje@gmail.com

Стовна

Често кажем да је мој највећи књижевни успех то што сам своју мајку успео да охрабрим и подстакнем да почне да пише. У почетку сам мислио да сам синовски пристрасан, да само ја у њеним причама из детињства, које је проживљела у топлом дому деда Јована и баба Божане у селу Станичење крај Пирота, без своје прерано уснуле мајке а њихове кћери јединице, препознајем танану јужњачку осећајност Боре Станковића и топлину Чеховљевог приповедања у којима искру дечије радости, срећом, нису успели да угуше очајање и туга. Када сам мамине приче почео да објављујем на "Причама старог Пирота", видео сам да моја импресија није тек само фамилијарна, да њена писана реч покреће многа срца и наставља да живи испод саме објаве, у коментарима, као на оним давним седењкама крај чесми и огњишта када се народ окупљао да се разговори и разведри, огреје и окрепи. Највеће и најпријатније изненађење приредили су ми читаоци из удаљених крајева Србије, Шумадије, Београда, Војводине својим емотикинима, изразима одушевљења и речима захвалности, упркос мноштву нејасних пиротских локализама и турцизама, због којих је у овом папирнатом издању свака прича опремљена мањим речником. 

 

Књижевни првенац Гране Перовић одштампан је у Пи Пресу, пиротској штампарији која израђује књиге врхунског квалитета, у тврдом и шивеном повезу, на 168 станица, у А5 формату. Читаоци ван Пирота издање могу поручити поруком код самог издавача на мејл znamenje@gmail.com или једној од фејсбук страница Књига Знамење и Приче старог Пирота (потребна је адреса и неки контакт ради брзе поште). Читаоци из Пирота и околине свој примерак могу купити у књижари "Пи прес" у центру града на Тргу пиротских ослободиоца, некада Црвеном тргу. Цена књиге је 600 динара (са услугом брзе поште 750 динара).

Четврти цртани филм - Дечији старечник

Нови цртани филм! Нови поклон за наше најмлађе читаоце! Требао је да осване на Благовести али Божја воља била је да одоцнимо и да га објавимо тек ове недеље, на дан Светог владике Николаја. Верујем да то нимало није случајно. Јер све нас, учеснике у изради овог остварења, својевремено су очарала чудесна писана дела овог српског Златоуста, потом и призвала у празне српске храмове. Сви ми скупа, писци, сликари, аниматори, добротвори, па и дечица која читају стихове, представљамо резултат величанственог духовног устанка који је он покренуо пре стотину лета, и који ће, по речима аве Јустина, трајати до Страшнога суда. Зато овај цртани филм и објављујемо у његову част, надајући се да ће српским малишанима донети духовне радости, снаге и полета са којима ће они сами, једнога дана, дизати николајевске буне и устанке, стварати неку бољу Србију, неки лепши и слободнији свет. Амин. (На дан Св. владике Николаја 2020)