И ја сам Владимир Димитријевић!

И ја сам Владимир Димитријевић! И ја, као Владимир, без имало мржње ка грешнику а са пуно презира ка греху, како оном који се угнездио у мојој души, тако и овом који се осилио у наше дане, научно прогласивши себе природним те сада жели да парадира, да се руга српским свецима и мученицима, да скрнави просвету и децу Светога Саве, са Свима Светима изјављујем да је хомосексуализам по учењу наше свете православне вере опак грех, страст, духовна болест, излечива једино молитвом, постом, сузама покајања, животворним тајнама и врлинама Христовим којима Он већ вековима лечи, исправља и спасава нас грешнике, развратнике, прождрљивце, гордељивце, среброљубце, насилнике, очајнике, убице, па и ове несретне мужеломнике од свакога греха и сваке смрти у својој болници спасења, у Цркви коју ни врата ада, ни једна лажна наука, ни један лоби светских моћника неће разрушити до свршетка века. Апологији православне породице Владимира Димитријевића придодајем три поуке великог српског патријарха господина Павла:

– У Содому и Гомору био је тежак грех хомосексуализма. Лот је покушао да их уразуми, али није вредело. Лот се спасао, а остали су пропали.

– Има о томе у Старом завету. На јужној обали Мртвог мора у Палестини био је град Содом, у коме се покварило и мушко и женско, и деца, у томе погледу. И Бог пошаље три анђела, да се тај град сатре...И онда паде с неба дажд од сумпора и огња и сагоре Содом и сву околину. Ето шта значи тај грех. Бог је створио мушко и женско, и рекао: "Рађајте и множите се." А овде нема никакве могућности зачећа, нема никакве везе са оним због чега је Бог створио мушко и женско. То је само једна развраћеност.

– Очински и матерински нагон je један од најјачих нагона који je дат и има свој дубок смисао. У његовом присуству нема ничег злог, али je зло у његовој злоупотреби. Вајнингер каже да постоји апсолутно мушко и апсолутно женско, не у физиолошком, већ психичком погледу. Ако je човек три четвртине мушко, а остало женско, он тражи жену која je једну четвртину мушко и остало женско, а они су идеална допуна. Хомосексуалци су пола мушко, а пола женско, по Вајнингеру, али нису апсолутно, што значи да могу да се боре против те слабости. Мушко - женски нагон je природан jep je дат од Бога, али ово je потпуна девијација, то je на једној линији која нема везе са Богом. Данас сви хоће само уживање а нико неће да носи свој крст. Није та сексуална енергија посебна енергија. Она je део опште енергије коју ми користимо овако или онако. Калуђери je, на пример, такође поседују, jep су они нормални људи, али je сублимирају и концентришу на духовни правац.

Као православни верник, од свих најгори, молим своје пастире, српске архијереје да у име Светога Саве устану у одбрану српских интелектуалаца који у наше дане трпе невоље због исповедања хришћанских породичних вредности. У току је сеча академских кнезова након чега ће, сасвим је извесно, уследити и сеча владика, непокорних гнусоби опустошења која је све очигледнија.

Жељко Перовић из Пирота

(Поводом тужбе ЛГБТ активиста против др Владимира Димитријевића. Више на линку
https://stanjestvari.com/2018/05/19/dimitrijevic-odgovor-na-tuzbu-lgbt-zastitara)

Немањићи - историчар Давор Лазаревић (рецензија)

Након пажљивог читања рукописа „Немањићи“, приређеног од стране господина Жељка Перовића, као историчар и човек струке имам част и задовољство да изнесем следеће мишљење.
Већ у првим редовима рукописа јасно се осећа јака свест приређивача о дубокој моралној, националној и свакој другој декаденцији савременог српског друштва. Из тог стања је произашла и сама намера приређивача да читаоце будуће књиге врати на темељне, изворне и оне најчистије постулате српског етничког бића, који су кроз велика искушења креирани и на историјску позорницу постављени у време светородне династије Немањића. У неку руку згрожен савременом тенденцијом естрадизације и релативизације свега па и прошлости, приређивач избором текстова жели да нас врати на оно што је суштински квалитет најпродуктивније српске владарске династије. Мотив приређивача је јасно истакнут већ у уводном поглављу речима: „Позив да израдим објективну књигу о Немањићима прихватио сам без много двоумљења око избора историјских података и начина на који савременом читаоцу треба представити владарску породицу“. Из наведене мисли је више него јасно да приређивач себи као задатак поставља да по унапред промишљеном плану одабере оне текстове који су по његовом личном суду најобјективнији и најприкладнији у односу на употребну вредност једног оваквог рукописа. То никако не значи да рукопис нема историографску вредност или да је садржински супротстављен званичној историографији. Прожет стравичним контрастом између савременог либералног друштва и српског средњег века, као и бољкама модерног српског етничког и духовног простора, приређивач заправо има намеру да време Немањића приближи Србима двадесетпрвог века заробљеним у наметнутим вредностима глобализације, политичким идеологијама и апатији свакодневице.
Што се тиче садржине приређеног рукописа у том смислу он је подељен на три дела. У првом делу се приказује период од Стефана Немање до краља Владислава кроз перо и мисли Светог владике Николаја Велимировића. Највише простора у поменутом сегменту рукописа са правом је додељено лику и делу Светог Саве, као утемељитељу српске православне цркве, националне духовности и просвете. Избором текстова јасно је видљива намера приређивача да што боље дочара духовну димензију деловања и државотворност првих Немањића разапетих на ветрометини тадашњих политичких и верских прилика.
Други део рукописа носи назив „Од Уроша Великог до Уроша Нејаког“ и обрађује период од афирмације и јачања српске државе па до првих симптома њене слабости и постепеног растакања. У настојању да владавине великих владара династије Немањић расветли из више углова, приређивач се потрудио да за своје текстове пронађе упориште у делима оновремених животописаца али и текстовима савремених историчара и духовника. Као и у првом делу акценат је стављен на презентовање онога што је било највредније у делању српских владара и црквених великодостојника.
Трећи део рукописа, како сам приређивач каже, се може посматрати као својеврсна историјска читанка о Немањићима, сачињена од прича, песама, путописа, есеја, беседа и других вешто одабраних списа који на време светородне династије бацају интимно, искрено и прочишћено светло.
Особита вредност рукописа коју свакако треба нагласити јесте његова визуелна димензија, односно опремљеност пажљиво одабраним фотографијама високог квалитета, што је у ери отклона према читању и уопште тексту дужем од пар речи, велика предност.
На крају ове рецензије желим да изнесем и свој лични утисак, дистанциран од струке којом се бавим. Наиме, као обичан читалац сматрам да је рукопис који је Жељко Перовић приредио настао из потреба стерилног времена чији смо сви ми сведоци. Као што и на личном плану свако од нас има потребу да се у тешким тренуцима осврће и тражи снагу и одговоре у проживљеном, тако исто је и Жељко Перовић осетио да тешко бреме савремености треба олакшати враћањем на изворне и најчистије традиције народа коме припадамо. У тој искреној намери можда лежи и највећа вредност рукописа који је пред нама и за који се искрено надам да ће у виду публикације угледати светлост дана и одиграти своју улогу, пре свега у едукацији и васпитању младих који су данас пред сличним искушењима као и српски народ у време Немањића.

        У Пироту,                                                                                          Давор Лазаревић, историчар
        маја 2018. године

Славски поклон за најмлађе (нови цртани филм)

Још један поклон за наше анђеле. Збирка мојих песама „Дечија славарица“, објављена 2012. године, постала је сценарио за цртани филм, трећи по реду израђен у Пироту. Овај лепршави водич кроз славске догађаје и појмове, освануо је захваљујући добрим људима коју су у његовом стварању учествовали својим радом, прилозима, својом љубављу. То су овог пута: дивне сестрице Љубица и Милица Мадић из Пирота, наша Драга Ђерић из Београда, Анђелија Перовић из Пирота, Марија и Раде Ђоковић из Београда, Владимир Манчић, Бобан и Драгана Ранђеловић из Пирота. Од срца свима хвала! Надам се да је наш креативни тим довољно напредовао и да је спреман да се посвети изради четвртог и најважнијег цртаног филма, посвећеног животу и делу Светог Саве. Та наша задужбина би требало да буде лепша од свих досадашњих, као Студеница, Жича или Грачаница међу српским богомољама. Радићемо на њој дуго, пажљиво, за њену израду требаће много више људи, енергије и средстава. Ако Бог милостиви да, освануће и она. Сви који желе да помогну и на било који начин учествују, нека пишу на адресу znamenje@gmail.com.

Жељко Перовић

О Аранђеловдану 2017. године