Православни подсетник за 2027. годину

Стигао је Православни подсетник за 2027. годину. Подсетник је наше најситније али и најпопуларније издање које излази више од две деценије, и које је прирасло уз срце многи верника као важно помагало у свакодневној духовној борби – или због дивних поука српских светитеља за сваки дан у години, или због самих дневних празника, светитеља и њихових иконица пред којима човек на сваком месту може скрито да се помоли, или због правила православног поста који душу буди и крепи, или због оног додатка на самом крају књижице са маленим молитвеником у коме су брижно одабране молитве за разноразне потребе. 

Цена подсетника је 250 динара. Шаљемо најмање три примерка пост експресом (цена њихове услуге је око 600 динара без обзира на број поручених књижица) па вас молимо да се организујете са пријатељима, суседима, колегама. Можете поручити и један подсетник уз неко друго наше издање, попут издања "Богородица и Срби", Охридског пролога светог владике Николаја, наших књига о патријарху Павлу, за децу или одрасле... 

Ако се одлучите за куповину пошаљите нам вашу адреси и контакт, такође јавите тачан број жељених књига. За више информација, пишите нам на: znamenje@gmail.com или facebook 

Илустровани Охридски пролог

Охридски пролог светог владике Николаја. Најважнија и најмудрија књига која је икада написана на српском језику, по мишљењу светог аве Јустина Ћелијског, који је још назива и српским Јеванђељем или српским Требником – зато што се у њој налази све што човеку треба у току једног дана, да га духовно пробуди и нахрани, утеши и охрабри. Ова „дневна доза Православља“ по светом владики Николају почиње кратким описима живота светитеља који се тог дана славе, који и нас инспиришу и мотивишу да будемо бар донекле тако карактерни и пожртвовани, да и сами ступимо на трновити пут Богочовека који води у вечну светлост и блаженство – да се овим живим свецима и молитвено обраћамо док читамо њихова житија, да разговарамо са њима понекад као са својим јединим правим и искреним пријатељима, јер живимо у доба великих самоћа, све јефтинијих и површнијих, лажних дигиталних дружења. Потом следи одељак под називом „Расуђивање“ где Николај у само пар реченица бриљантно успева да изнесе једну језгровиту и сликовиту животну поуку која се снажно урезује у свест и памћење. Затим нас свети владика позива на „Созерцање“ – што представља једну менталну дисциплину сасвим супротну данашњем листању кратких „сторија“ и „рилова“, зарази која нас све више окупира и заглупљује, води ка убрзаној дигиталној деменцији – јер созерцање подразумева дубље размишљање, стрпљиво погружавање у поједине библијске догађаје како бисмо у њима препознали и сопствену стварност, особине и судбине модерног човека. Коначно, Николајева „дневна доза Православља“ завршава беседом у којој он објашњава неки важан библијски цитат, као један од највећих тумача Светог Писма свих времена и поднебља, због чега је у целом православном свету поштован и познат као нови свети Јован Златоуст.

Охридски пролог је први пут објављен 1928. године и за ових скоро стотину година доживео је многа издања и огромне тираже. Књига је преведена на десетину страних језика, тако да је превазишла националне оквире и постала подједнако драга и другим народима у Европи, Америци, Азији... Посебност овог издања је графичка опрема са преко 1000 илустрација које сликовито обогаћују његов писани садржај, такође и допуне приређивача којима су обухваћени и они празници и светитељи чија је прослава установљена након писања и настанка саме књиге.

Цена књиге је 2.600 динара – за наше читаоце до краја октобра са бесплатном доставом пост експресом, такође и уз поклон књижицу Православног подсетника за идућу 2027. годину. Ваш примерак Охридског пролога можете поручити на: znamenje@gmail.com или facebook

Богородица и Срби - кроз вечност и векове

Писах ову књигу, драги читаоче, као да ми је прва и последња, као да градим најдраже здање, судбоносну задужбину. Јер приредити књигу о Пресветој Богородици за религиозног писца значи одрешити сву ризницу своје душе, сав иметак свог ума и срца – и подићи Студеницу од слова и речи, из дубоке захвалности небеској Добротворки, која избавља из животних опасности, тама и тамница, не само моћне владаре попут Немање, већ и нејака пискарала попут мене. Или подићи Пећку Путеводитељку, коју књигољубиви Данило гради крај Бистрице, док ова сада ниче у Нишављу, на дар Оној која ме више од две деценије тајанствено руководи у књижевном раду, као главна Уредница свих мојих издања, у маленој издавачкој кући која и носи назив по њеној чудотворној икони „Знамење”... Или подићи још једну Грачаницу која тек треба да покаже да је и сама наша народна вера, попут ове Милутинове задужбине, јединствена и бесцена, висока и дубока, префињена и раскошна, значајна, ништа мање од вера већих и старијих православних народа – да Дух Свети који проговара кроз просте рибаре и засењује све филозофе и научнике овога света, итекако има шта да каже и покаже Грцима или Русима, Европљанима или Американцима, Азијатима, читавом човечанству, кроз малени српски народ и његова јеванђеља, међу којима је једно од најлепших и најсадржајнијих управо српско јеванђеље о Пресветој Богородици.

Ова књига се темељи на самом искону, на четири Јеванђеља и првом житију Пресвете Богородице које се помиње још у време Оригена, а које је до наших дана сачувано у преписима на папирусу и пергаменту из трећег, четвртог и петог века. Временом, побожни преписивачи ову књигу проширују сазнањима сакупљеним из других свештених предања, тако настаје разрада у беседама Јована Монаха из 11–12. века, веома популарна у средњовековној Србији, не само у читалачкој публици већ и међу ондашњим фрескописцима, који се њиме служе при осмишљавању сцена из живота Пресвете Богородице које ће осликати у задужбинама Немањића и њихове властеле – почев од оног нежног загрљаја Јоакима и Ане из ког ће се изродити дуго чекана кћи, преко одласка трогодишње Девојчице у храм, затим и њеног повратка у дом старог Јосифа, преко Благовести и Божића, бекства у Египат, па све до Голготе и Васкрсења, Спасовдана и Духовдана, када Мајка Божија постаје средиште и матица прве хришћанске Цркве, када већ имамо и импресије самих очевидаца, попут Игњатија Богоносца или Дионисија Ареопагита, о њеном физичком изгледу и духовној лепоти која је пленила и привлачила хришћане са свих страна... Ове средњовековне фреске представљају прва српска житија Пресвете Богородице, исписана кичицом, распевано и колоритно попут неких модерних илустрованих књига или зидних мурала, приступачних и разумљивих разним узрастима и сталежима. И сам српски народ је ове Богородичине фреске из Студенице или Грачанице, Пећи или Дечана, преводио у своје разигране представе, празничне и породичне обичаје, разне умотворине, које су етнолози забележили и сачували од заборава. А када је народна душа чудесно проговорила и запевала кроз свог Златоуста, светог владике Николаја, тада већ почињу да се роје најлепша житија и тумачења, поуке и песме о Пречистој Дјеви, не само у српском народу, већ и у целом свету. Када се свему поменутом дода житије Пресвете Богородице дивног српског митрополита Михаила из 19. века, такође и празничне беседе аве Јустина и других знаменитих српских просветитеља, затим народне задужбине, хуманитарна удружења и књижевна остварења посвећена великим Богородичиним благданима – онда добијамо саму срж ове књиге и садржај првог поглавља, које носи назив „Живот Пресвете Богородице у српском Јеванђељу”.

Друго поглавље обухвата период након Успенија, то је већ српско Јеванђеље о Царици небеској која испуњава своје обећање дато апостолима приликом растанка, да ће и након свог одласка бити благодатно присутна на овој планети, избављати верне од неизлечивих болести и временских стихија, тешити жалосне и крепити мученике, учествовати у одбрани православне вере. Ово поглавље носи назив „Под Покровом Мајке Божије” и подразумева мање празнике посвећене чудотворној хаљини и појасу Пресвете, њеним лековитим изворима, небеском покрову, благодатним портретима које је израдио апостол Лука – који временом стижу и до српског народа, постају највеће националне светиње, као што су Пећка Красница или Млекопитатељница, Тројеручица...

Треће поглавље представља хронолошки преглед благодатног присуства Пресвете Богородице међу Србима кроз векове. Реч је о подсетнику који подсећа да је Мајка Божија тајанствено присутна у нашем народу кроз читаву његову крштену историју, да она и сада живи у Србији и да ће живети док год у њој постоји макар једна православна душа која је искрено и покајно следи, призива и прославља. Сем чудесних исцељења и избављења која су забележена, у овом времеплову су нанизана и многа народна уздарја, тек летимично, јер Срби су Пречистој посветили преко седамсто светиња, као и разне повести и приповести, многе песме и молитве – сузе покајнице и радоснице које српска душа вековима пред њом излива, српске завете и подвиге, лична и колективна преображења, због којих ми још увек и опстајемо као народ, налазимо смисао и пуноту свог постојања.

– Књига је у пуном колору, са више од 380 илустрација
– Књижни блок садржи 384 страница у формату 17 х 24 cm
– Корице су тврде, повез је шивен
– Пуна цена је 3500 динара, за наше читаоце важи попуст од 15% + поклон књижица.

Ваш примерак можете поручити на: znamenje@gmail.com или facebook

Тако је говорио Јустин

Свети Јустин Ћелијски, велики светилник Српске Цркве и новојављени учитељ православних, на једном месту је написао: „Бог се није шалио стварајући човека“. Сведочећи ту небоземну истину читавог свог живота, овај човек Господњи је и пред небом и пред земљом сведочио да је спасење могуће сваком ко се за Христа држи „макар једном сузом и уздахом“.

Ко је био Отац Јустин? Како је живео и проповедао? Зашто су га комунисти гонили? По чему га се сећају они који су га знали? Шта је о њему говорио Владика Николај, а шта је он говорио о Светом Николају? Да ли је екуменизам прави пут за Цркву од Истока? Какав је смисао православног календара? Шта је светосавско хришћанство? Чиме су Срби оно што јесу? Зашто је Оцу Јустину Достојевски био учитељ и мучитељ? Како живети да бисмо наследили живот вечни?

Ова књига нуди одговоре у доба многих и тешких питања нашег доба.

Приредио и написао: Владимир Димитријевић, 

Књига је израђена у меком повезу, на 304 страница у формату 14 х 20,4 cm.

Пуна цена 1100 динара, са попустом за наше читаоце - 880 динара.

Богородичник

„Богородичник“ представља молитвеник израђен у пуном колору, у себи обједињује четири књижице "Свих жалосних Радост" са молитвама и чудотворним иконама Пресвете Богородице, које су првобитно објављене у четири наставка, штампане у незнани број примерка и тиража током протеклих двадесет година. Сада је овде придодато још много лепог и корисног садржаја, попут акатиста и молбеног канона, химне и Богородичиног правила, такође и Богородичиног Јеванђеља, сатканог од изабраних поука светог владике Николаја. Зборник је израђен на 128 страна, у тврдом и шивено повезу, формата 12х17 cm.

Цена књиге са попустом од 20% за наше читаоце је 700 динара (пуна цена је 880 динара). За више информација, пишите нам на: znamenje@gmail.com или facebook 

Дечија књига: Свети руски Чудотворци

Књижица посвећена омиљеним руским светитељима и чудотворцима је израђена са највећим усрђем и љубављу. Овде је најмлађим читаоцима у живим сликама и писаној речи представљен живот светог Сергија Радоњешког, који је по утицају и важности за свој народ сличан нашем светитељу Сави, затим живот светог Серафима Саровског који је друговао са шумским зверима, нарочито са медведом Мишом који му се умиљавао и служио његове госте крушкама, такође и живот светог Јована Кронштатског, ретког свештеника међу светитељима, кога је жена корила зато што се са парохије враћао не само без зараде, већ и босоног или без капута, остављајући своју обућу и одећу сиромашним парохијанима. Ту је и житије сићушног Јована Шангајског, светитеља који је још као младић стигао у Србију и неко време продавао дневну штампу на улици испред патријаршије у Београду, касније постао предавач у Битољској богословији, где су несташни ђаци проверавали приче које су колале по школи о томе да Јован никада не спава у свом кревету, већ ноћу дрема на столици –  подметајући му јаје испод душека, које су сваког јутра налазили цело, што је била потврда необичног подвига њиховог професора, касније  владике у Шангају и Сан Франциску... Овај зборник је израђен на офсетној хартији са много црно-белих илустрација на 96 страна, у тврдом и шивено повезу, формата 12х17 cm.

Цена књиге са попустом од 20% за наше читаоце је 560 динара (пуна цена је 700 динара). За више информација, пишите нам на: znamenje@gmail.com или facebook 

Православна песмарица

Илустрована "Православна песмарица" је збирка свима добро знаних и драгих песмама светог владике Николаја и других аутора, које се свакодневно певају у храму, на часовима веронауке, слушају са интернета током рада или одмора. Ова књига се још од 2008. године испредала и прилагођавала духовним потребама самих читалаца који су активно учествовали у њеном развоју, својим примедбама и сугестијама. Некада су то биле три књижице у меком и слабашном повезу, а сада је једна али трајна и вредна, и још обогаћена новим песмама које су раније пропуштене, или су пак у међувремену написане и искомпоноване, заживеле и постале популарне, драгоцене у животу богољубивих душа. „Православна песмарица“ је израђена у пуном колору, у тврдом и шивеном повезу, на 80 страница, формата 16х20 cm.

Цена књиге са попустом од 20% за наше читаоце је 830 динара (пуна цена је 1040 динара). За више информација, пишите нам на: znamenje@gmail.com или facebook 

Поклон књига – Живот и чуда светог Димитрија (видео)

Поклон видео књига из Пирота за децу и младе, за све људе добре воље, вере, љубави и наде. Премијерно на нашем каналу "Живот и чуда светог Димитрија" у стиху, са много илустрација и јужњачким нагласком :-) . Желим вам срећан празник, у нади да ће вам се допасти, донети духовне снаге и радости, улепшати Дмитровдан.

Награда за "Немањиће" на Сајму књиге у Бањалуци (РТРС)

 

РТРС: Жири 29. међународног сајма књиге "Бањалука 2024" у организацији Гласа Српске, додијелио је данас у Спортском центру Борик награде ове смотре писане ријечи - "Моштаница", "Липље", "Гомионица" и "Ступље". Према одлуци жирија, чији предсједник је био Душко Певуља, а чланови књижевница Јелена Глишић и проф. др Владан Бартула, признање "Моштаница" за издавачки подухват, додијељена је књизи "Немањићи", коју је приредио Жељко Перовић у издању Пи-Пресса из Пирота. Жири у образложењу каже да је у питању репрезнтативно издање у сваком смислу.

- Књига "Немањићи: Творци српског духа и државе", приређивача Жељка Перовића, луксузно је и репрезентативно издање у сваком смислу, достојно и ликовно-графички велике теме и велике приче коју прича. Књига плијени богатом документарном подлогом, бројним фотографијама и литерарним прилозима најистакнутијих српских стваралаца, претежно пјесника. Читавим садржајем потврђује своју основну замисао: дух је динамичан, он се испољава у кретању и контакту са временом - пише у саопштењу жирија.

Извор: rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=570798

Промоција књиге "Николај и Светосавље на суду лажне науке и културе" у Врњачкој Бањи 10. септембра 2024. (видео, 49 мин)

Врњачке новине: Недавно је изашла из штампе књига Жељка Перовића „Николај и Светосавље на суду лажне науке и културе 21. века“ у којој су све лажи везане за владику Николаја Велимировића коначно разобличене. Књига на 630 страна, са стотину фотографија открива истину о Николају који је са српским патријархом Гаврилом читав рат провео у немачком заточењу различитог интензитета, не потписавши притом нити један петоколонашки документ који му је у више наврата потуран, не приставши нити на једну од безбројих уцена, кушњи и претњи којима је био изложен, почев од благог притвора у Љубостињи, преко строгог затвора у конаку манастира Војловице, до логора Дахауа, Шлирзеа и Беча. Он чак и тада, под немачком стражом, у збирци својих ратних беседа „Речи српском народу кроз тамнички прозор“, с гнушањем разобличава окупатора називајући „смрћу и паклом“ све европске нацизме и фашизме. Аутор је две године радио на књизи и проучавајући помно предратну штампу, дошао до бројних нових података. Тако је омогућио да васкрсну разне истине и анулирао клевете и лажи које прате јединственог владику Николаја нападаног као да је „нациста и фашиста“. У врњачкој Библиотеци представљена је ова књига, о којој је говорио др Владимир Димитријевић, рецензент.
– Врњачка Бања је један од светих простора владике Николаја. Вечерас сам упознао Томислава Чеперковића, праунука чувеног богомољачког мисионара Боже Чеперковића коме је владика Николај служио опело и коме је беседио на сахрани.
Свети владика Николај је једно велико чудо српске историје и није га случајно да га је отац Јустин звао највећим Србимом после Светог Саве.
Ову књигу је написао један драг, озбиљан и темељан човек, истински побожан, Жељко Перовић, родом Пироћанац. Најновија књига песама за децу коју је објавио је „Деда Павле жуди и савете нуди да будемо људи“, посвећена патријарху Павлу. Перовић је осетио потребу да одговори на све лажи о Светом владики Николају, а те лажи нису биле мале. Оне су почеле интензивно после Другог светског рата. Комунисти су га прогласили за фашисту и сарадника окупатора. Званично му је био забрањен повратак у ФНРЈ и одузето му је држављанство, а 1978. донета је забрана уношења дела владике Николаја у Југославију као непријатељске пропаганде, рекао је Димитријевић. Примерак књиге истине о владики Николају доступан је Врњчанима у Библиотеци „Др Душан Радић“. (Аутор: Марина Ст. Јанковић. 11.9.2024, vrnjackenovine.net)

 

Више о самом издању погледајте ОВДЕ

У сусрет празнику: Свети пророк Илија

 Гавран над светим Илијом у манастиру Морача. Детаљ са фреске коју је Пикасо уврстио у ремек дела светске уметности, која је и на изложби у Паризу 1952. године проглашена за једну од најлепших на читавој планети. Верује се да ово није први сусрет западних уметника са древним српским сликарством, већ да их је било и раније, још у доба Микеланђела за кога се зна да је стално био у покрету, због чега у науци постоји претпоставка да је и сам овде долазио и осматрао, касније у неким случајевима изображавао, чак копирао ликове из Сопоћана или Мораче. И ми заједно са највећим европским сликарима доживљавамо распевану лепоту морачке фреске, саткану од ведрих боја и маестралних потеза, али она је за нас тек само пројава оне много драгоценије, духовне лепоте која исијава из лика светог Илије... (цео текст)

У сусрет празнику: Свети апостоли Петар и Павле

 Свети апостоли Петар и Павле на дечанским фрескама из 14. века. Петар одаје утисак особе снажног карактера и прекаљене вере, док је Павле помало сетан и молитвено замишљен, баш као што и приличи „општем оцу света“ како га Јован Златоуст назива због велике родитељске брижности ка сваком људском бићу ... (цео текст)

Живот и поуке патријарха Павла за децу од 7 до77

Поука сјајна 

У стиху и прози, 

Боже помози!

Да књига ова

Сачува ђака 

Од свеопштег мрака! 

Да свака мајка 

И бака седа

Сад проповеда – 

Нек читају деци

Те мудрости ретке

и брижне тетке. 

Драги читаоци, са великом радошћу вам представљам дечију књигу која је управо изашла из штампе са благословом владике Давида. Књига носи наслов "Деда Павле жуди (и савете нуди) да будемо људи", израђена је у тврдом и шивеном повезу, богато је илустрована у пуном колору, на 112 страница у Б6 формату.

Цена  за наше читаоце је тренутно 800 динара са попустом (пуна цена је 935 динара). Шаљемо обичном или брзом поштом, за више информација пишите нам на znamenje@gmail.com или facebook

Тако је говорио Павле

Онога дана када је постао владика, Павле се сетио свог детињства и једне хладне славонске зиме у родним Кућанцима, када га је баба Деса, као ђака првака, раном зором водила у цркву и школу, да прослави свој први Савиндан. Причао је тада, пред епископима и окупљеним народом, о распеваној школској литији, служби свештеника и програму старијих разреда, али тек само као о неком декору или уводу у један мистични догађај који се заувек, чини се судбоносно, утиснуо у душу будућег патријарха. Њега је у потпуности очарао и занео зрачак сунца који се тог туробног и студеног дана однекуд појавио и ушуњао кроз прозор, слетевши право на лице и ореол Светог Саве – стварајући рефлексију од које му се чинило да сам Светац са славске иконе, украшене зимзеленим венцем, обасјава и згрева њих промрзле ђаке, и читаво село завејано снегом. Павле никада није одбацио овај идилични и светозарни доживљај као наиван и измаштан, сва његова потоња животна искуства и сазнања само су још више у њему утврђивала и продубљивала симболику ове импресије. Духовно и интелектуално узрастајући постајао је све уверенији да је Свети Сава заиста надвремени српски пастир кроз кога божански зраци и данас просвећују, отопљавају и радосте промрзлу народну душу – која то јасно препознаје и дубоко доживљава, због чега и сваког новог српског владику или патријарха вреднује и пореди са Савом. Зато и Павле на свом устоличењу њега истиче као највећи узор у свом будућем пастирском животу и раду.

Колико је у успео да се примакне најдражем српском Свецу, могла би већ да сведочи историја. Павлове мудре изреке и досетке данас се памте и проносе кроз народ са нежном љубављу и искреним поштовањем, баш као што су у старини проношена са трепетним уважавањем и детињим поверењем она предања о Светом Сави који народну душу милује, брани и снажи својом мудрошћу и праведношћу. И Павле је тако, разумно и простодушно, успевао да допре до свих нас који смо одрастали и живели у својеврсном паганском мраку, у тој духовној пустоши и дивљаштву, раскалашности и разврату југословенског „братства и јединства“, које је по речима самог патријарха било површно и лажно, зато што је изграђено на идеологији мржње, на органском презиру према класним непријатељима, који се касније тек само трансформисао у етничке и верске злобе и прогоне. И Павле је као Сава у свом времену био чувар чисте православне вере од разних секташа и јеретика који су вешто користили духовну празнину и природну наивност народних маса како би завели лаковерне – његова трилогија „Нека питања наше вере“, постала је наша нова Крмчија, нови том Законоправила Светог Саве по коме се сада равнамо, преиспитујући своја религиозна убеђења и навике. И Павле је попут Саве, мирио своју браћу и целивом братске љубави исцељивао расколе...

Патријарх Павле је нарочито за нас младе, тих деведесетих, био спона са оним старим српским светом, као својеврсна пројава наших прадеда и чукундеда, којих се тек магловито или само из прича сећамо, који су као у неком резервату ишчезли у веку технолошког прогреса и моралног регреса – да би сада кроз Павла васкрсли и учили нас, своје отете и одрођене чукунунучиће, да наново ходамо кроз живот, предачки скромно и ненаметљиво, чисто и честито, радно и вредно, трезвено и независно. Павле нас је, као неки чудни и мили посланик из далеке прошлости, поучавао вечним и небеским заветима наших предака: Завету поштовања брака као божанске установе и породице као највеће светиње, Завету храбре српске Мајке која своје чедо заклиње: „Немој, сине, говорити криво, ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинитога – боље ти је узгубити главу, него своју огрешити душу“, Завету о личној и колективној имовини, храни и природи као Божјој позајмици са којом треба владати одговорно, штедљиво и правично, разумно и милостиво, никада расипно и сујетно, саможиво и бахато; Завету покајања и праштања, поста и молитве, задужбинарства и литургије, Завету јеванђелског човекољубља и мирољубља, здравог родољубља које подразумева трпељиву, смерну и делатну љубав ка суседима и свим народима света, Завету чојства и јунаштва, праведног рата који је увек одбрамбен, увек милостив ка заробљеном или рањеном, немоћном непријатељу, увек подигнут из љубави према нејачи ради које се вреди жртвовати – баш као што вреди пострадати и ради вечних хришћанских животних, породичних и друштвених идеала, када су они угрожени, што је већ Завет кнеза Лазара опеван у стиховима „Земаљско је за малена царство, а небеско, увек и до века“....

Једноставно, тихо и неприметно – онако како је живео и говорио, корачао кроз овај свет – Павле се преображавао у лик са фреске или из тропара, кога народ већ прославља као „правило вјери и образ кротости“ због његовог светачког владања и веровања, коме зато и сам све искрено верује, кога жели да походи и додирне, да слуша и да следи, осећајући да нека вечна светлост и мир, топлина и милина кроз њега зраче, баш као сунчева рефлексија са школске иконе у Кућанцима. Отуда и онај чудесни испраћај његовог уснулог тела, када је река од више стотина хиљада људи прохујала кроз Саборни храм у Београду, не марећи за тадашњу пандемију нити за бескрајну колону која се протезала све до хотела Москва, одакле се морало чекати и по десет сати само да би се целивала увенула рука милог патријарха положеног на одру. Та захвална и одана народна душа убрзо је изнедрила иконе на којима је блаженопочивши Павле приказан као светац, скупа са свеже састављеним молитвама и раздраганим богомољачким песмама, које је патријарх волео и радо слушао, не слутећи да ће једног дана бити опеван у њима.

Отуда и ова књига, драги читаоче, у којој је као ћилим размотана мисао патријарха Павла у свим најважнијим људским и породичним, народним и државним, друштвеним и глобалним питањима, проткана бројним цитатима, осликана догађајима и анегдотама из његовог живота – као малено уздарје том сићушном човеку огромне вере, наде и љубави који је нас залутале упознао и повезао са нашим прецима и свецима, који нам је својим животом показао и доказао да се у најгорем времену и на најстрадалнијем месту – самим тим и у овој нашој раскућеној, осрамоћеној и убогој Србији 21. века – може и мора бити човек, да је итекако могуће остварити циљ и смисао сопственог постојања сада и овде, кроз смерно и стваралачко служење Богу и ближњима, са свешћу да наше животне невоље нису случајне, већ дубоко смисаоне и слојевите, благотворне и благородне, допуштене по премудрој Божјој љубави која све време бди и милује, тајанствено изграђује и усавршава одане и одважне, до спасења и вечног живота, до самог Господа Христа и Царства Небеског, које је патријарх Павле сматрао првом и најважнијом српском отаџбином и домовином, у којој сада благује, узносећи молитве за нас. 

+ + +

Књига "Тако је говорио Павле" је израђена у тврдом и шивеном повезу, на 304 страница у А5 формату. Цена за наше читаоце је 800 динара са попустом (пуна цена је 1100 динара). Књигу можемо послати као препоручену тисковину (након уплате на текући рачун) или брзом поштом. За више информација, пишите нам на znamenje@gmail.com или facebook

Изабрана дела Светог владике Николаја (џепна издања)

Драги читаоци, ево књижица чији формат одговара ширини екрана на телефону који управо држите у рукама :-) Разлика је једино у томе што ови сићушни `мобилни уређаји` одишу пријатним мирисом хартије, притом и не зраче штетним и хладним електромагнетним таласима, већ плене и згревају благодатним валовима православне вере, наде и љубави... Велика ми је част да вам представим најлепша дела српског Златоуста, сврстана у шест џепних издања, са којима сам пре више од двадесет година опрезно ушао у свет књиге и издаваштва... За оне који се одлуче да уз ових шест књижица купе и наше капитално издање „Николај и Светосавље на суду лажне науке и културе 21. века“  – следе још веће повољности: у том случају бисте платити само 2700 динара за целу поруџбину и све пратеће трошкове... Изабрана дела светог владике Николаја објављена су у меком и брошираном повезу А6 формата, у књижном блоку од 72 до 228 страница, књижице су опремљене и краћим приказом на задњој корици следеће садржине:

1. ВЕРА СВЕТИХ 

У форми кратких питања и одговора, написаних разумљивим језиком, свети владика Николај читаоцима открива основе православне вере, обликујући тако једну динамичну и универзалну веронауку, надвремени путоказ за одрасле – „Веру Светих“. Прву област је посветио Светом Писму и Светом Предању. У другој тумачи Символ православне вере. У трећој разматра седам црквених тајни (крштење, миропомазање, причешће, покајање, свештенство, брак и јелеосвећење). У четвртој износи своја кратка тумачења Десет Божјих заповести. У петој расветљава Христова блаженства, новозаветне заповести о љубави према Богу и ближњима. Шеста је посвећена црквеној години: празницима, постовима и задушним данима. Седма – свештеним предметима: крсту, иконама, моштима и црквеним правилима. Осма област представља Николајев избор из Светог Предања, малену збирку поука појединих светитеља, као и најважнијих црквених песама, празничних тропара и кондака. 

 2. МИСЛИ О ДОБРУ И ЗЛУ

„Ово није књига, већ једно откривење. Наш свети владика не пише, већ открива. Кад говори као да поток вечности жубори кроз хриде времена и простора. Као око матице око њега круже безбројни ројеви мисли, као ројеви пчела. А осећања? Она се стално отимају да се извију у мисао, у његову ритмичну мисао. Владика наш је сав присутан у својим мислима, осећањима, речима. Његове мисли нису разломци душе, већ цела његова душа, његова осећања нису разломци његовог срца, већ цело његово срце. Он не ствара мисли, већ рађа. Он је не творац, већ отац. Његове мисли пулсирају животом који отиче у живот вечни. То нису мисли собне, квадратасте, угласте, већ сочне, бескрајне, вечне и богочовечне. Сваку мисао и осећање он продужава до апсолута, је ли добро, продужава га до Бога, је ли зло – до ђавола. У последњој линији – нема ничег релативног. Он то чини, јер је гладан Божје реалности, и жедан вечне Истине. Богочовечански мисли он о добру и злу, зато је тако дубок и крепак, и држи равнотежу између временог и вечног, релативног и апсолутног. Наш Владика не доноси мир, већ рат (Мт. 10,34), рат са злом у теби и око тебе. Уђе ли у душу твоју, он објављује рат свима гресима, изазива потресе, земљотресе, бунтове. Он изазива у теби устанак против оваквог света у име бољег, вишег, Христовог света.“ (Ава Јустин Ћелијски, из приказа књиге „Мисли о добру и злу“)   

3. МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ

„Столећима је наша народна душа муцала и мучила се тражећи језик којим би одзборила своје болове, своје туге, своје чежње и своје молитве. И нашла је свој језик, нашла у Преосвећеном Николају. Кроз њега наша муцава душа проломила се у ридање, како не виде наше око, у речите молитве какве не чу наше уво. Он је богопослани огњени језик, који стоји над нашом душом и она се пламено и страсно исповеда `Тросунчаном Владики светова`. Он је стил, благодатно-раскошни стил наше душе. Он говори; никада у нас није тако говорио човек. Он се моли; никада се у нас тако речито није молио човек. Он има дар речи, јер има дар свеосећања, дар жалостивости, дар свељубави, дар молитве. Читам и пречитавам Молитве на језеру, но сва сладосна драж њихова испливава у душу моју, када их молитвено читам и пречитавам. Он, чудотворац молитвених ритмова, има власт над душом мојом. Он молитвом мисли, молитвом философира. Осећа се да кроз њега говоре светлосне душе великих подвижника православних, нарочито чаробна душа Св. Симеона Новог Богослова. Он молитвом осећа Бога, молитвом осећа и сву твар. Он је у молитвеном одношају према свему. Томе води Православље, и само Православље. У његовом плачу, плачу све људске очи и сва људска срца. Он болује боловима све твари; и тугује тугом свих твари. Гле, Бог нам је послао Јова који страда страдањима свега човечанства и све твари. И још: он је наш Исаија који видовито и надахнуто осмишљава страдање уопште, и оправдава богочовечанско страдање напосе. Кроз дивне молитве нашег псалмопевца струји душа Свечовека. Границе времена и простора ишчезавају. Господе човекољубиви, омолитви ме молитвеношћу Преосвећеног оца Николаја“ (Ава Јустин о делу „Молитве на језеру“)

4. КАСИЈАНА

„Књижица коју држиш у рукама, читаоче, потиче из пера великана српске богословске књижевности и светог пастира духовног стада Христовог, Владике Николаја, најпре охридског, а затим жичког епископа. Њена `фабула` није измишљена: то је колико истинита толико и потресна повест ο духовном преображају несрећне `грбаве Јуле` у смерну и добру монахињу Касијану. Суштински пак, то је повест ο победи духовне лепоте над духовном ругобом, светлости над тамом, добра над злим, врлине над грехом, живота над смрћу, Бога над сатаном.  To је, заиста, сјајно изложена и премудро објашњена `наука ο хришћанском поимању љубави`, како гласи њен поднаслов. Тешко је проценити где љубав величанственије блиста – у продуховљеном лику подвижнице Касијане или у благодатним речима духовника Калистрата. Стога овом делу не треба ни предговор ни препорука. Читајући га, брате и сестро у Христу, осетићеш светињу, истину и лепоту наше православне хришћанске вере.  Осетићеш шта значе речи Светога Писма `Бог је љубав`. Ова књижица биће ти драгоцени духовни дap. И животни путоказ. И позив на подвиг. Као што је писцу ових скромних редака била при првом читању, пре више деценија, и сада, при једном од читања – надам се, не последњем.“ (Епископ бачки Иринеј о „Касијани“)

5. РЕЧИ СРПСКОМ НАРОДУ КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

Пред вама је збирка беседа коју је свети владика Николај написао у немачком заточењу, током окупације и Другог светског рата. Ове мисли утамниченог свеца искрено препоручује и удивљено цитира свети Јустин Ћелијски у својој студији „Православна Црква и екуменизам” 1973. године, називајући Николаја равноапостолним, богонадахнутим, златоустим, богоумним, христопросвећеним – у овим његовим потресним ратним ридањима над тадашњом обезбоженом Европом и Србијом, над духовним и моралним понором савремене цивилизације, који је у наше дане досегао адске дубине. Зато нимало није чудно што је управо ова више него актуелна и лековита збирка Николајевих беседа, светоотачких тумачења и пророчанстава, данас једна од најозлоглашенијих књига у Србији, етикетирана као мрачно и забрањено, ксенофобично штиво...

6. ИЗНАД ИСТОКА И ЗАПАДА

У овој књизи су сабрана три краћа дела светог владике, која скупа чине трилогију посвећену смислу постојања српског народа и уједно представљају програм нашег колективног опстанка и васкрсења: „Балкан се налази земљописно између Истока и Запада а идејно стоји изнад Истока и Запада. Која је то идејна сила што спасава Балкан да не буде и идејно између него га уздиже изнад Истока и Запада? То је вера православна и само вера православна.“ („Изнад Истока и Запада“) „Христос је за Србе био сам смисао живота и борбе, и страдања и умирања и слободе и обнове и рада. Смисао цркве, смисао државе, смисао породице, смисао човека. Историја српског народа сведочи јасно и гласно, да онај ко је слуга Христов најбољи је домаћин, најхрабрији војник, најмилији сусед, највернији друг, најпослушнији син, најпоштенији грађанин – речју најдушевнији и најплеменитији човек. Служење Христу оплеменило је српски народ и учинило га најдушевнијим и најчовечнијим народом на свету.“ („Српски народ као Теодул“) „Срби, историја ваша је славна и због многих јединствених одлика правде и човечности у погледу унутарњих односа човека према човеку. Запамтите, Срби, да вам Средњи систем у погледу имовинском и економском краси вашу историју не мање него слава Косовска и слава Карађорђевог Устанка. Зато се равнајте према томе, и не обазирите се лево и десно. Јер ћете се узалуд обзирати. Нећете наћи народа ни на близу ни на далеко, који је разумније уредио био свој живот у сваком погледу, па и у овом материјалном... У неколико си, српски народе, као заваран и обманут одступио од овога сопственог система, од Средњег система. Враћај се што пре дому. Твоја будућност, твој спас и твоја слава међу народима Божјим на земљи, зависи од тога, да ли ћеш се ти у побожном духу својих предака вратити своме Средњем систему. ( „Средњи систем“)

 + + +

Наслови под бројем 1,2,4 и 6 појединачно коштају 280 динара, наслови 3 и 5 - 350 динара. Шаљемо као препоручену тисковину (након уплате) или брзом поштом. За више информација пишите нам на znamenje@gmail.com или facebook.

"Дечији врлинослов" у Подгорици 2017. године (аудио запис)

"Радио Светигора": Рецитације ђака вјеронауке из Подгорице – Дјечији врлинослов. Ученици школе православне вјеронауке при Саборном храму Христовог Васкрсења учествовали су у интересатном пројекту и за наше слушоце рецитовали пјесме из књиге "Дечији врлинослов". У снимaњу је учествовало 54 ученика узраста од 3. до 7. разреда подгоричких основних школа.

Аудио запис можете послушати и преузети на "Радио Светигори".

Николај и Светосавље на суду лажне науке и културе 21. века

Веровати у васкрсење Христово значи веровати и у васкрсење сваке истине, чак и тада када је она од већине одбачена, исмејана и презрена, распета, када се чини да је лаж коначно тријумфовала и сасвим овладала мноштвом, просветом и културом, чак и научним институцијама. Са том вером приступио сам читању свега што је у протекле три деценије о Николају написано као тобож фашисти и расисти, петоколонашу и народном издајнику, такође и читању оног што су о Николају аргументовано и трезвено написали озбиљни научници и истраживачи, неострашћени биографи, потом и читању свега што је сам Николај изговорио и написао у свом дугогодишњем пастирском раду, али и читању целокупне Љотићеве писане заоставштине, јер сам желео да упоредим њихове религије, њихове философије света, нације и човека.

Из синтезе свих сазнања, васкрсла је једна дуго потискивана и игнорисана, широј јавности мало позната истина о Николају који је више од двадесет година уочи Другог светског рата одважно разобличавао све европске фашизме и расизме као безбожна и деструктивна, повампирена неопаганска чудовишта, како у својим бројним беседама и чланцима, предавањима у земљи и свету, тако и самим својим владањем, можда и најдирљивије својом појавом у црначком гету у Њујорку 1921. године, где је одржао своју „Black Lives Matter“ беседу „О љубави и равноправности свих раса“, а на чему су му раздрагани домаћини узвратили појањем српске химне у својој ритмичној, разиграној и вишегласној госпел обради. Истина о Николају који је са српским патријархом Гаврилом читав рат провео у немачком заточењу различитог интензитета, као непоправљиви пробритански орјентисани епископ, не потписавши притом нити један петоколонашки документ који му је у више наврата потуран, не приставши нити на једну од безбројих уцена, кушања и претњи којима је овде био изложен, почев од благог притвора у Љубостињи, преко строгог затвора у конаку манастира Војловице, до логора Дахауа, Шлирзеа и Беча. Који чак и тада, под немачком стражом, у збирци својих ратних беседа „Речи српском народу кроз тамнички прозор“, с гнушањем разобличава окупатора називајући „смрћу и паклом“ све европске нацизме и фашизме које заговарају европски политичари под геслом: „Наш народ је крвљу и културом над многим другим народима, и он треба да влада над тим народима, осим тога у обзир долазе и наш економски интерес, важнији од свега другог, и наш национални престиж“ (беседа 73), препознајући „националну саможивост“ као највећу малоумност и узрок бескрајних свађа међу народима (беседа 76), сматрајући богоборним злочином свако правдање убиства ради „националних интереса“ и „националне славе“ (беседа 76), проглашавајући антисемитизам европском аветињом (беседе 18. и 49), означавајући „националну охолост и надувеност“ за сушту супротност свакој људскости (беседа 40), гнушајући се европског шовинистичког начела: „Здрава мушка мржње према свима који се не слажу“ (беседа 42), називајући омиљеног фиреровог филозофа Ничеа – болесником и антихристом (беседа 27)...

Васкрсла је и распета истина о Николају који се у међуратном периоду братими и другује са нашим драгим суседима, питомим и незлобивим Мојсијевим Јеврејима, несебично их помаже у новцу и храни у њиховој охридској сиротињи, а већ крајем 1939. пише своју владичанску посланицу којом заповеда верницима Жичке епархије да један дан божићног поста и молитва посвете такође и за јеврејски народ, напомињући да је дужност хришћана да молитвено пости за онога који је у невољи. Истина о Николају који те наше југословенске Јевреје назива српском браћом и септембра 1940. у Прибоју на Лиму, у доба када је читава Европа већ киптела од демонског антисемитизма. Који те исте године позива Србе да се угледају на своје јеврејске суседе и покушају да их достигну у народној слози и јединству, а које они успевају да одрже упркос својој малобројности и вековним прогонима, такође да обрате пажњу на породичне врлине код тадашњих Јевреја, сматрајући их европским првацима у поштовању светиње брака и породице. Истина о Николају који током рата ризикује сопствени живот спашавајући у Љубостињи од нациста и сигурне смрти Јеврејку Маргиту и њену ћерку Елу Нојхаус. Који у својим „Жетвама Господњим“ позива Србе да очекују једно величанствено изненађење управо од ових некрштених, честитих и породичних, истинољубивих и правдољубивих Јевреја, јер ће они постати носиоци и лученоше православног хришћанства у последњим историјским збивањима, када побожност свих нас православних народа буде готово сасвим утихнула, постајући фарисејски празна и формална...

Васкрсла је и истина о Николајевом старинском, рогобатном и библијском стилу изражавања којим се он у свом времену сасвим легитимно користи као друштвено прихватљивим, а где именица „Јевреји“ има паушално и полисемично значење, које сада пажљиво треба преводити до савременог значења, а не злоупотребљавати и крзати из контекста, а не на основу форме малициозно тумачити суштину Николајеве религиозне философије, у којој су биолошки и религиозни расизми које му спочитавају клеветници, апсолутно неодрживи: 1) Зато што Николај сва питања различитости између раса и нација, народа и људи, разматра кроз Јеванђеље о талентима по коме су све наше урођене, наслеђене или стечене датости, тек само привремене позајмице за које ће свако лично и колективно полагати различите рачуне пред својим Творцем и Зајмодавцем, пред вечном Правдом, Истином и Љубављу. 2) Зато што је за Николаја Распеће Христово један свечовечански злочин у коме учествује целокупна цивилизација у лицу три расна представника, по древној библијској расној диференцијацији којом се он често користи: Семити – Кајафа, Хамити – Ирод и Јафетити – Пилат. 3) Зато што Николај у својим тумачењима и оживљавањима Распећа Христовог ни себи ни својим верницима не даје никакав посланички имунитет тек због неке формалне, обредне или традиционалне припадности православној Цркви – већ управо супротно, своје православне Србе позива на нарочиту будност и преиспитивање, на поистовећивање са самим убицама и мучитељима, издајницима и тужитељима Христовим, у сваком свом грамзивом и охолом, сујетном и похотном покрету ума, срца и воље. 4) Зато што је Николај светоотачки веровао да је Бог постао Човек, биолошки Јеврејин, како би своје тело претворио у мистичну и надвремену, органску православну Цркву, у којој Николај свим бићем својим из љубави обитава, непрестано призива и велича Пречисту Јеврејку Богородицу Марију, свакодневно прославља свете Јевреје Праоце, Пророке и Апостоле, осликане на древним српским иконама и фрескама, опеване у светосавским минејима...

Васкрсла је истина о Николајевом односу ка Димитрију Љотићу коме коначно морамо признати да се у међуратном периоду искрено и поштено, грчевито борио за очување заједничке државе Југославије – бранећи је најпре од српско-хрватских племенских размирица, где је српску националну саможивост и надменост („српски грех“), увек истицао као примарне и узрочне у овом трагичном сукобу, бранећи је једнако и од корумпираних политичара који паразитирају на народном бићу и уништавају државу заступајући једино интересе моћних светских и помесних корпорација и зеленаша, који су још у то доба окупирали преко 80% домаће привреде – бранећи је и од моћних држава попут Италије и Немачке, реално верујући да њима можемо да се одупремо искључиво јачањем југословенског духа и заједништва, реформом државне армије али и снажним војним савезом свих балканских држава. Да Николај једино овог Љотића подржава и поштује, да једино њему и држи почасно слово на опелу у пролеће 1945. године, након свог целоратовног заточења у коме није могао да зна како се Љотић и збораши владају према јеврејској и ромској нејачи током окупације, што ће касније у Америци у више наврата и сам рећи, наглашавајући да је поштовао једино јавну политичку делатност оног предратног Љотића, да је његова подршка била тек само начелна, да никада није улазио у саму суштину његове идеологије – што ће и показати упоредна анализа, огромних разлика између Николајевог Светосавља и Љотићеве унијатске и неопаганске религиозне политике, која ће своје право лице показати тек у априлу 1941. године, када Љотић ступа у раскол са српском Црквом и пактира са нацистима...

У овој обимној књизи васкрсавају и друге важне истине из историје православног хришћанства и Светосавља, истина о Светом Јовану Златоусту и његовим међурелигиозним расправама, такође и истина о односу Немањића према „богумилима“, и још много тога. Али да вам не откривам баш све, јер ће ми требати тачно 630 страница и стотину фотографија, заправо цела књига „Николај и Светосавље на суду лажне науке и културе 21. века“...

Књигу можете поручити по промотивној цени од 1600 динара  (пуна цена је 1980 динара). Потребно је да у поруци пошаљете вашу адресу и контакт ради брзе поште, а онда у договорени дан и да сачекате свој примерак издања о Николају, чудесном генију и свецу, вољеном и презираном, узалуд клеветаном, највећем Србину после Светог Саве. 

 

За више информација пишите нам на znamenje@gmail.com или facebook