Гавран над светим Илијом у манастиру Морача. Детаљ са фреске коју је
Пикасо уврстио у ремек дела светске уметности, која је и на изложби у
Паризу 1952. године проглашена за једну од најлепших на читавој планети.
Верује се да ово није први сусрет западних уметника са древним српским
сликарством, већ да их је било и раније, још у доба Микеланђела за кога
се зна да је стално био у покрету, због чега у науци постоји
претпоставка да је и сам овде долазио и осматрао, касније у неким
случајевима изображавао, чак копирао ликове из Сопоћана или Мораче. И ми заједно са највећим европским сликарима доживљавамо распевану
лепоту морачке фреске, саткану од ведрих боја и маестралних потеза, али
она је за нас тек само пројава оне много драгоценије, духовне лепоте
која исијава из лика светог Илије... (цео текст)