Богу се помолисмо, браћо и сестре, за нашег верника, вере православне,
који је то био свагда, па и у часу смрти од непријатеља. Смрт стоји пред
сваким од нас, сваким човеком, али је једна ствар, да ли ће нас наћи на
путу Божијем, онако како су то преци наши и знали, и живели, и умирали,
или ће бити на супротној страни. Човек мора имати то у виду, по науци
еванђелској, да је сасвим друго смрт праведника, а сасвим друго смрт
грешника. Праведник је свестан, и ако главу изгуби, да ће та глава отићи
жива у руке Бога живога. А непокајани грешник и злочинац, он и док је
жив, док још гази по овој земљи и смеје се на сунце, он је већ мртав и
пред Богом, и пред родом. То је та наука која је учила Дражу, руководила
за читаво време, поготово до часа смрти.
То је, браћо и сесте, оно што је порука и нама данас. И нас чека тај час. Да ли ћемо бити и дочекати ју као људи или као нељуди, у крајњој линији зависи од нас. Не могу нас злочинци угурати у нељуде, а не могу ни пријатељи у људе. То морамо својом снагом и својим убеђењим и вером учинити. Но порука је Господа Исуса Христа: "Не бој се што имаш да претрпиш, не бој се. Ја сам први и последњи, Алфа и Омега, и бејах мртав, и ево сам жив вавек века." (уп. Отк. 1,17-18) Ту је веру, ту су веру држали наши преци, и она је њих држала и одржала. И у доба слободе, и у доба ропства, и у доба мира, и у доба ратовања. Та вера да подржи и нас у овако тешком, озбиљном времену, у коме је нас Бог послао, да ми представљамо и српски народ, веру православну. Да је лако, није лако, и не може бити лако. Али, живот ће проћи. Да га знамо употребити онако, да се не покајемо кад час смрти дође, јер другога немамо, резервног неког живота, па да овај упропастимо како не ваља, па да онда живимо онако како ваља. У чему те нађем, у томе те судим.
Поштовање које имамо према нашим светим прецима, то поштовање да остаје и данас и свагда. И ми, да поштујући своје претке, а наша је срећа била у томе, што су (се) у тим кризним, тешким временима налазили људи достојни и свога имена, и свога времена, који су учинили све што су могли, на опште добро, и на част, и поштење свога народа. Господе, упокој душу слуге свога Драгољуба. Господе, помози и нама да будемо достојни својих светих предака, добрих учитеља, и да будемо добри ђаци. Бог (да) му душу прости и помилује. Амин.
То је, браћо и сесте, оно што је порука и нама данас. И нас чека тај час. Да ли ћемо бити и дочекати ју као људи или као нељуди, у крајњој линији зависи од нас. Не могу нас злочинци угурати у нељуде, а не могу ни пријатељи у људе. То морамо својом снагом и својим убеђењим и вером учинити. Но порука је Господа Исуса Христа: "Не бој се што имаш да претрпиш, не бој се. Ја сам први и последњи, Алфа и Омега, и бејах мртав, и ево сам жив вавек века." (уп. Отк. 1,17-18) Ту је веру, ту су веру држали наши преци, и она је њих држала и одржала. И у доба слободе, и у доба ропства, и у доба мира, и у доба ратовања. Та вера да подржи и нас у овако тешком, озбиљном времену, у коме је нас Бог послао, да ми представљамо и српски народ, веру православну. Да је лако, није лако, и не може бити лако. Али, живот ће проћи. Да га знамо употребити онако, да се не покајемо кад час смрти дође, јер другога немамо, резервног неког живота, па да овај упропастимо како не ваља, па да онда живимо онако како ваља. У чему те нађем, у томе те судим.
Поштовање које имамо према нашим светим прецима, то поштовање да остаје и данас и свагда. И ми, да поштујући своје претке, а наша је срећа била у томе, што су (се) у тим кризним, тешким временима налазили људи достојни и свога имена, и свога времена, који су учинили све што су могли, на опште добро, и на част, и поштење свога народа. Господе, упокој душу слуге свога Драгољуба. Господе, помози и нама да будемо достојни својих светих предака, добрих учитеља, и да будемо добри ђаци. Бог (да) му душу прости и помилује. Амин.
Из књиге у припреми "Тако је говорио Павле 2" - необјављене речи и поуке