Данас је наш други Савиндан, празник Светог владике Николаја. Јутрос узех његову
књигу и отвори ми се познат текст у коме се он обраћа корумпираним
властима, тамо некад тридесетих година прошлог века. То је један од
многих разлога зашто је он велики светац, а то је и један од многих
разлога зашто ће и данашњи епископи највероватније отићи у заборав, јер
немају храброст да буду прави народни пастири, јер су заузели један
комфоран и материјалистички став, па не причају оно што су дужни да
причају, а њихова је дужност да буду савест власти.
Нарочиту
пажњу ми је скренуло његово пророчанство: "И Бог праведни, који гледа
по земљи и тражи људе, одузеће земљу од пацова и дати је људима,
странцима изблиза или издалека" . Николаја у оно време нико од
властодржаца није схватао озбиљно и заиста се испунило његово
пророчанство - држава је убрзо пропала, Београд је бомбардован,
успоставља је фашистичка војна власт, потом на сцену ступају и домаћи
бољшевици. То је и наша судбина, "пацови" ће се први разбежати а Бог ће
Србију опет предати неким новим странцима, фашистима или бољшевицима -
ако не дође до неког великог преокрета и покајања, које у овом случају
мора да почне одозго, са врха Цркве, са врха државе:
"Не
кради државу, јер је скупо плаћена. Браћа твоја изгинула су у ратовима
бранећи државу. Они су положили животе своје за државу – како се ти
усуђујеш красти и поткрадати ту прескупу тековину? Ова је држава и
њихова колико и твоја, и више је њихова, јер су је платили више од тебе;
више су уложили у њу него ти. Ја кажем: држава је својина и оних који
леже у гробовима колико и оних који играју по салонима, и још више. Ко
дакле краде државу, мародер је исто као и онај ко пљачка мртве. Јер и
један и други ударају на својину мртвих.
Твоји
ђедови и прађедови и чукунђедови борили су се за ову државу, мучили се
за њу, уздисали, плакали, знојили се, крвавили се, умирали. Безумниче!
Кога крадеш? Крадеш своју најближу својту, која те из гробова проклиње.
Одсецаш се од ње и она од тебе. Твоји преци не признају ти право
грађанства у овој њиховој држави; они те се отресају пред Богом и
убрајају те у род пацова. Кад крадеш државу, крадеш отаџбину своју,
земљу отаца својих; и крадеш браћу своју, синове и кћери отаца твојих.
Замисли, да сви пођу за твојим примером; да сви почну красти државу
своју – шта би било? Земља витезова и мученика претворила би се у јаму
пацова! И Бог праведни, који гледа по земљи и тражи људе, одузеће земљу
од пацова и дати је људима, странцима изблиза или издалека.
Твоја
земља није нека безљудна прашума, у којој су само кости зверова. Твоја
је земља прастаро насеље људско, прастаро бојиште за царство небеско,
„за крст часни и слободу златну“, прастаро гробље људско и светилиште
Божје. Величина греха цени се и по месту где се грех учини. Исти грех
кад се учини у прашуми и у храму, различито се цени и различито осуђује.
Крађа на гробљу и у храму много теже се кажњава него крађа у прашуми.
Да
ли си мислио о овоме? Да ли осетио ово? Да ли си мислио о томе, зашто
Бог спушта и попушта толике ударе на тебе? Да ли си се кад запитао:
зашто су удари судбе тежи у овој земљи него у многим другим земљама?
Зато
што је ова земља покривена мученичким гробљима и светим храмовима више
него друге земље, и што се тежина греха цени по месту где је грех
учињен. То је закон вечне Етике, чију жаоку ти осећаш тако често и тако
болно на светој земљи својој.
Ко
украде од појединца, украде од имућнога, од онога који има. Ко пак
украде од државе, тај украде од свију који плаћају порез држави, то јест
не само од имућних него и од сиромаха, јер порез држави плаћају и
сиромаси, слуге и слушкиње, аргати и надничари, праље и послужитељи,
печалбари по туђим земљама и бедни трудбеници по рудокопима испод земље,
и сељак који оре са кравама, и самохрани старци и старице, и чистачи
улица. За порез продаје се сиромаху кућа, и овца, и бакрач, и све
покућанство. Човек који нема ништа, мора да позајми и да плати порез.
Државно благо заливено је потоцима зноја и суза сиротињских. Пут којим
то благо тече у државну благајну испуњен је вапајем и ридањем. Заиста,
тешко је замислити веће непоштење н е г о пружити руку и украсти од тога
општег, државног блага. И тешко је замислити веће глупости од те...
Буди
држави од користи. Не само не кради државу, него буди јој од користи.
Подај, подај, помози јој. Ако си до сад поткрадао своју државу, врати
двоструко ако нећеш четвороструко као што је учинио непоштени Закхеј кад
је осетио страшно присуство Бога и обратио се поштењу. Врати бар
двоструко; врати одмах; врати да нико не зна. Знаће Онај који све зна, а
народ ће осетити, и сви грађани промениће непријатељски став према
теби. И деца твоја биће здрава и напредна.
Ако примаш какву плату од државе, сматрај да више примаш него што заслужујеш и буди благодаран држави.
Ако
позајмљујеш или продајеш нешто држави, не прецењуј и не уцењуј. Него
тражи мању добит од државе него што би тражио од појединца.
Ако лиферујеш држави, лиферуј по погодби тачно и часно, и подај нешто више и боље -, а никад мање и горе – него што је погодба.
Ако
купујеш за државу материјал у иностранству, не примај лични проценат
који ти нуде страни фабриканти и трговци. Јер оно што тобож теби на дар
дају, стављају на рачун твоје државе по неким видом. И тако тебе чине
лоповом твоје државе. Буди задовољан са путним трошковима и дневницама
које ти држава даје, па чак и од овога нешто уштеди и врати држави.
Учини
за државу увек више него што те држава плаћа. Само тим вишком мери се
родољубље. И само се помоћу тих вишкова може држава одржати и
унапредити.
Не износи
свој новац из своје државе у туђу државу. Тиме чиниш част туђој држави, а
понижење и штету својој. И ово је крађа и проклетство. Она је држава
најсигурнија – без обзира на њену величину – где влада највеће поштење.
Ти чиниш своју државу несигурном својим непоштењем. Знај, да ако
пропадне твоја држава, и ти ћеш пропасти у њој пре него што прескочиш
границу и загрлиш свој новац у туђој земљи. Твој живот пропашће у твојој
држави, а твој новац у туђој. То је обична освета Вечне Правде, која
гледа и види. Безумник чува, а не зна за кога чува, каже непогрешна
Књига.
Не прецењуј што дајеш држави; не потцењуј што примаш од државе.
Не наплати две плате за једну услугу држави: крађа је и проклетство.
Не одсеци кришом једно дрво из државне шуме: крађа је и проклетство.
Не заузми и не преори државну земљу: крађа је и проклетство.
Не узми ниједну ствар из државног слагалишта и ниједну пару из државне благајне: крађа је и проклетство.
Ако
те држава не ухвати у крађи, ухватиће Онај који је за себе рекао: Ја
сам цар над царевима и господар над господарима; моја је земља и ја је
дајем коме хоћу. Због множине поштених Бог даје државу једном народу, а
због множине непоштених одузима. Ако ти крадеш своју државу, па држава
пропадне, нико неће бити крив него ти."