Писах ову књигу, драги читаоче, као да ми је прва и последња, као да градим најдраже здање, судбоносну задужбину. Јер приредити књигу о Пресветој Богородици за религиозног писца значи одрешити сву ризницу своје душе, сав иметак свог ума и срца – и подићи Студеницу од слова и речи, из дубоке захвалности небеској Добротворки, која избавља из животних опасности, тама и тамница, не само моћне владаре попут Немање, већ и нејака пискарала попут мене. Или подићи Пећку Путеводитељку, коју књигољубиви Данило гради крај Бистрице, док ова сада ниче у Нишављу, на дар Оној која ме више од две деценије тајанствено руководи у књижевном раду, као главна Уредница свих мојих издања, у маленој издавачкој кући која и носи назив по њеној чудотворној икони „Знамење”... Или подићи још једну Грачаницу која тек треба да покаже да је и сама наша народна вера, попут ове Милутинове задужбине, јединствена и бесцена, висока и дубока, префињена и раскошна, значајна, ништа мање од вера већих и старијих православних народа – да Дух Свети који проговара кроз просте рибаре и засењује све филозофе и научнике овога света, итекако има шта да каже и покаже Грцима или Русима, Европљанима или Американцима, Азијатима, читавом човечанству, кроз малени српски народ и његова јеванђеља, међу којима је једно од најлепших и најсадржајнијих управо српско јеванђеље о Пресветој Богородици.
Ова књига се темељи на самом искону, на четири Јеванђеља и првом житију Пресвете Богородице које се помиње још у време Оригена, а које је до наших дана сачувано у преписима на папирусу и пергаменту из трећег, четвртог и петог века. Временом, побожни преписивачи ову књигу проширују сазнањима сакупљеним из других свештених предања, тако настаје разрада у беседама Јована Монаха из 11–12. века, веома популарна у средњовековној Србији, не само у читалачкој публици већ и међу ондашњим фрескописцима, који се њиме служе при осмишљавању сцена из живота Пресвете Богородице које ће осликати у задужбинама Немањића и њихове властеле – почев од оног нежног загрљаја Јоакима и Ане из ког ће се изродити дуго чекана кћи, преко одласка трогодишње Девојчице у храм, затим и њеног повратка у дом старог Јосифа, преко Благовести и Божића, бекства у Египат, па све до Голготе и Васкрсења, Спасовдана и Духовдана, када Мајка Божија постаје средиште и матица прве хришћанске Цркве, када већ имамо и импресије самих очевидаца, попут Игњатија Богоносца или Дионисија Ареопагита, о њеном физичком изгледу и духовној лепоти која је пленила и привлачила хришћане са свих страна... Ове средњовековне фреске представљају прва српска житија Пресвете Богородице, исписана кичицом, распевано и колоритно попут неких модерних илустрованих књига или зидних мурала, приступачних и разумљивих разним узрастима и сталежима. И сам српски народ је ове Богородичине фреске из Студенице или Грачанице, Пећи или Дечана, преводио у своје разигране представе, празничне и породичне обичаје, разне умотворине, које су етнолози забележили и сачували од заборава. А када је народна душа чудесно проговорила и запевала кроз свог Златоуста, светог владике Николаја, тада већ почињу да се роје најлепша житија и тумачења, поуке и песме о Пречистој Дјеви, не само у српском народу, већ и у целом свету. Када се свему поменутом дода житије Пресвете Богородице дивног српског митрополита Михаила из 19. века, такође и празничне беседе аве Јустина и других знаменитих српских просветитеља, затим народне задужбине, хуманитарна удружења и књижевна остварења посвећена великим Богородичиним благданима – онда добијамо саму срж ове књиге и садржај првог поглавља, које носи назив „Живот Пресвете Богородице у српском Јеванђељу”.
Друго поглавље обухвата период након Успенија, то је већ српско Јеванђеље о Царици небеској која испуњава своје обећање дато апостолима приликом растанка, да ће и након свог одласка бити благодатно присутна на овој планети, избављати верне од неизлечивих болести и временских стихија, тешити жалосне и крепити мученике, учествовати у одбрани православне вере. Ово поглавље носи назив „Под Покровом Мајке Божије” и подразумева мање празнике посвећене чудотворној хаљини и појасу Пресвете, њеним лековитим изворима, небеском покрову, благодатним портретима које је израдио апостол Лука – који временом стижу и до српског народа, постају највеће националне светиње, као што су Пећка Красница или Млекопитатељница, Тројеручица...
Треће поглавље представља хронолошки преглед благодатног присуства Пресвете Богородице међу Србима кроз векове. Реч је о подсетнику који подсећа да је Мајка Божија тајанствено присутна у нашем народу кроз читаву његову крштену историју, да она и сада живи у Србији и да ће живети док год у њој постоји макар једна православна душа која је искрено и покајно следи, призива и прославља. Сем чудесних исцељења и избављења која су забележена, у овом времеплову су нанизана и многа народна уздарја, тек летимично, јер Срби су Пречистој посветили преко седамсто светиња, као и разне повести и приповести, многе песме и молитве – сузе покајнице и радоснице које српска душа вековима пред њом излива, српске завете и подвиге, лична и колективна преображења, због којих ми још увек и опстајемо као народ, налазимо смисао и пуноту свог постојања.
Ова књига се темељи на самом искону, на четири Јеванђеља и првом житију Пресвете Богородице које се помиње још у време Оригена, а које је до наших дана сачувано у преписима на папирусу и пергаменту из трећег, четвртог и петог века. Временом, побожни преписивачи ову књигу проширују сазнањима сакупљеним из других свештених предања, тако настаје разрада у беседама Јована Монаха из 11–12. века, веома популарна у средњовековној Србији, не само у читалачкој публици већ и међу ондашњим фрескописцима, који се њиме служе при осмишљавању сцена из живота Пресвете Богородице које ће осликати у задужбинама Немањића и њихове властеле – почев од оног нежног загрљаја Јоакима и Ане из ког ће се изродити дуго чекана кћи, преко одласка трогодишње Девојчице у храм, затим и њеног повратка у дом старог Јосифа, преко Благовести и Божића, бекства у Египат, па све до Голготе и Васкрсења, Спасовдана и Духовдана, када Мајка Божија постаје средиште и матица прве хришћанске Цркве, када већ имамо и импресије самих очевидаца, попут Игњатија Богоносца или Дионисија Ареопагита, о њеном физичком изгледу и духовној лепоти која је пленила и привлачила хришћане са свих страна... Ове средњовековне фреске представљају прва српска житија Пресвете Богородице, исписана кичицом, распевано и колоритно попут неких модерних илустрованих књига или зидних мурала, приступачних и разумљивих разним узрастима и сталежима. И сам српски народ је ове Богородичине фреске из Студенице или Грачанице, Пећи или Дечана, преводио у своје разигране представе, празничне и породичне обичаје, разне умотворине, које су етнолози забележили и сачували од заборава. А када је народна душа чудесно проговорила и запевала кроз свог Златоуста, светог владике Николаја, тада већ почињу да се роје најлепша житија и тумачења, поуке и песме о Пречистој Дјеви, не само у српском народу, већ и у целом свету. Када се свему поменутом дода житије Пресвете Богородице дивног српског митрополита Михаила из 19. века, такође и празничне беседе аве Јустина и других знаменитих српских просветитеља, затим народне задужбине, хуманитарна удружења и књижевна остварења посвећена великим Богородичиним благданима – онда добијамо саму срж ове књиге и садржај првог поглавља, које носи назив „Живот Пресвете Богородице у српском Јеванђељу”.
Друго поглавље обухвата период након Успенија, то је већ српско Јеванђеље о Царици небеској која испуњава своје обећање дато апостолима приликом растанка, да ће и након свог одласка бити благодатно присутна на овој планети, избављати верне од неизлечивих болести и временских стихија, тешити жалосне и крепити мученике, учествовати у одбрани православне вере. Ово поглавље носи назив „Под Покровом Мајке Божије” и подразумева мање празнике посвећене чудотворној хаљини и појасу Пресвете, њеним лековитим изворима, небеском покрову, благодатним портретима које је израдио апостол Лука – који временом стижу и до српског народа, постају највеће националне светиње, као што су Пећка Красница или Млекопитатељница, Тројеручица...
Треће поглавље представља хронолошки преглед благодатног присуства Пресвете Богородице међу Србима кроз векове. Реч је о подсетнику који подсећа да је Мајка Божија тајанствено присутна у нашем народу кроз читаву његову крштену историју, да она и сада живи у Србији и да ће живети док год у њој постоји макар једна православна душа која је искрено и покајно следи, призива и прославља. Сем чудесних исцељења и избављења која су забележена, у овом времеплову су нанизана и многа народна уздарја, тек летимично, јер Срби су Пречистој посветили преко седамсто светиња, као и разне повести и приповести, многе песме и молитве – сузе покајнице и радоснице које српска душа вековима пред њом излива, српске завете и подвиге, лична и колективна преображења, због којих ми још увек и опстајемо као народ, налазимо смисао и пуноту свог постојања.
– Књига је у пуном колору, са више од 380 илустрација
– Књижни блок садржи 384 страница у формату 17 х 24 cm
– Корице су тврде, повез је шивен
– Пуна цена је 3300 динара, за наше читаоце важи попуст од 15% + поклон књижица.
Ваш примерак са овим попустом, по цени од 2800 динара можете поручити на: znamenje@gmail.com или facebook