Ова књига се темељи на самом искону, на четири Јеванђеља и првом житију Пресвете Богородице које се помиње још у време Оригена (185–254), а које је до наших дана сачувано у преписима на папирусу и пергаменту из трећег, четвртог и петог века – и заправо представља дело човека који је био савременик и познаник Богородице Марије – светог апостола Јакова, познатог и као Брат Господњи, по коме ће касније документ у науци добити назив „Протојеванђеље Јаковљево“. Временом, побожни преписивачи ову књигу проширују сазнањима сакупљеним из других свештених предања. Тако настаје разрада у беседама Јована Монаха из 11–12. века, веома популарна у средњовековној Србији, не само у читалачкој публици већ и међу ондашњим фрескописцима, који се њиме служе при осмишљавању сцена из живота Пресвете Богородице које ће осликати у задужбинама Немањића и њихове властеле – почев од оног нежног загрљаја Јоакима и Ане из ког ће се изродити дуго чекана кћи, преко одласка трогодишње Девојчице у храм, затим и њеног повратка у дом старог Јосифа, преко Благовести и Божића, бекства у Египат, па све до Голготе и Васкрсења, Спасовдана и Духовдана, када Мајка Божија постаје средиште и матица прве хришћанске Цркве, када већ имамо и импресије самих очевидаца, попут Игњатија Богоносца или Дионисија Ареопагита, о њеном физичком изгледу и духовној лепоти која је пленила и привлачила хришћане са свих страна.
Ове средњовековне фреске представљају прва српска житија Пресвете Богородице, исписана кичицом, распевано и колоритно попут неких модерних илустрованих књига или зидних мурала, приступачних и разумљивих разним узрастима и сталежима. Том житију без слова и гласа, тон су давали српски свеци и свештеници, који су под овим фрескама вековима служили бденија и литургије, тумачили садржај и смисао осликаних сцена у празничним беседама о Госпојинама и Благовестима, које нигде нису записане сем у народној души. И сам српски народ је Богородичине фреске из Студенице или Грачанице, Пећи или Дечана, преводио у своје разигране представе, празничне и породичне обичаје, од повоја до покоја, у песме и умотворине, које су етнолози забележили и сачували од заборава.
Тако је српски народ временом изнедрио дивног митрополита Михаила, који већ шездесетих година 19. века произноси и штампа своје још увек живе, топле и благодатне беседе о Богородици, као и тумачења њених празника, да би 1886. године приредио и прво житије Богомајке на савременом српском језику, које заправо представља превод са руског оригинала али обогаћен његовим умилним молитвеним освртима, личним утисцима са хаџилука из Свете Земље... А када је народна душа чудесно проговорила и запевала кроз свог Златоуста, светог владике Николаја, тада већ почињу да се роје најлепша житија и тумачења, поуке и песме о Пречистој Дјеви, не само у српском народу, већ и у целом свету. Ако свему поменутом додамо празничне беседе и поуке аве Јустина и других важних српских духовника, народне задужбине, хуманитарна удружења и књижевна остварења посвећена великим Богородичиним благданима – онда добијамо саму срж ове књиге и садржај првог поглавља, које носи назив „Живот Пресвете Богородице у српском Јеванђељу”.
Друго поглавље обухвата период након Успенија, и то је већ српско Јеванђеље о Царици небеској која испуњава своје обећање дато апостолима приликом растанка, да ће и након свог одласка бити благодатно присутна на овој планети, избављати верне од неизлечивих болести и временских стихија, тешити жалосне и крепити мученике, учествовати у одбрани православне вере. Ово поглавље носи назив „Под Покровом Мајке Божије” и подразумева мање празнике посвећене чудотворној хаљини и појасу Пресвете, њеним лековитим изворима, небеском покрову, благодатним портретима које је израдио апостол Лука – који временом стижу и до српског народа, постају највеће националне светиње, попут Пећке Краснице или Млекопитатељнице, Тројеручице, као и бројне друге чудотворне иконе које су касније настале, постале значајне за српски народ. Да би ово поглавље имало и практичну примену, сви благдани су организовани у форми годишњег календара, са краћим повестима и молитвама.
Треће поглавље представља покушај да се хронолошки изложи благодатно присуство Пресвете Богородице међу Србима кроз векове. Реч је о подсетнику који подсећа да је Мајка Божија тајанствено присутна у нашем народу кроз читаву његову крштену историју, да она и сада живи у Србији и да ће живети док год у њој постоји макар једна православна душа која је искрено и покајно следи, призива и прославља. Сем чудесних исцељења и избављења која су забележена, у овом времеплову су нанизана и многа народна уздарја. Реч је о тек само површном и летимичном прегледу, јер Срби су Пречистој посветили више храмова него самом Господу Христу или појединим његовим Свецима. И када би ових преко седамсто светиња било пажљиво пописано и описано, заједно са њеним иконама и фрескама – ова књига би двоструко или троструко премашила свој обим. И опет не би успела све да обухвати, јер народна уздарја су и многе порушене богомоље којима се изгубио сваки траг у историјским списима и народном сећању, такође многе непоменуте песме и молитве, повести и приповести, које се и данас непрестано роје. Опет и опет, ни једна књига на овоме свету не би могла да обухвати она уздарја која су Богородици дража од свих зиданих и штампаних задужбина, рукотворина и умотворина – а то су сузе покајнице и радоснице које српска душа вековима пред њом излива, то су српски завети и подвизи, лична и колективна преображења, због којих ми још увек и опстајемо као народ, налазимо смисао и пуноту свог постојања.
– Књига је у пуном колору, са више од 380 илустрација
– Књижни блок садржи 384 страница у формату 17 х 24 cm
– Корице су тврде, повез је шивен
– Пуна цена је 3300 динара, за наше читаоце важи попуст од чак 30%.
Ваш примерак са овим попустом, по цени од 2310 динара можете поручити на: znamenje@gmail.com или facebook