Свети Симеон је рођен 1854. године на Цетињу у дому својих родит
еља Васе и Стане Поповић. На крштењу је добио име Саво. Још док је био јако мали, отац му је изненада умро те су највећу бригу о њему преузели бака и дека по оцу. Цела породица је убрзо приметила да је Саво јако даровит и да има добру и племениту душу. Својим старим хранитељима је радо помагао у кућним пословима нимало не занемарујући своје обавезе у школи. Видевши ове његове особине стриц Михаило се заузео да братанац настави са школовањем. Тако је он, већ као младић, отишао у Русију на духовну академију у Кијево. Ту је упознао чувене руске подвижнике који су оставили на њега неизбрисив траг. Као некада принц Растко, био је очаран монашким животом, светом тишине и молитве у којима се душа невидљиво сједињује са Богом. У своју родну Црну Гору се вратио као јеромонах Симеон. Добио је службу у манастиру Врањина, потом на Острогу, посетио је и Палестину, живео је неко време на Светој Гори. Када је чуо да је један дечак из Дајбаба, пастир по имену Петко, уснио сан у коме му је неки светац открио место велике светиње, Симеон је одлучио да се ту заувек настани. На овом месту је подигао подземну цркву, посвећену Пресветој Богородици. Саградио је и ћелију од камена у којој је живео у најстрожем посту и одрицању. Био је веома брижан ка болеснима и невољнима. Такође и веома скроман. Остало је упамћено да је једном приликом одбио понуду да постане владика. Свети Симеон се упокојио 1941. а много година касније његов гроб је ископан и у њему је пронађено тело светитеља, цело и миришљаво. Тако је Бог прославио свог угодника који је људима оставио пример побожности, своје мошти и лепу црквицу, као и мноштво кратких поука једнако корисних и за децу и за одрасле.
еља Васе и Стане Поповић. На крштењу је добио име Саво. Још док је био јако мали, отац му је изненада умро те су највећу бригу о њему преузели бака и дека по оцу. Цела породица је убрзо приметила да је Саво јако даровит и да има добру и племениту душу. Својим старим хранитељима је радо помагао у кућним пословима нимало не занемарујући своје обавезе у школи. Видевши ове његове особине стриц Михаило се заузео да братанац настави са школовањем. Тако је он, већ као младић, отишао у Русију на духовну академију у Кијево. Ту је упознао чувене руске подвижнике који су оставили на њега неизбрисив траг. Као некада принц Растко, био је очаран монашким животом, светом тишине и молитве у којима се душа невидљиво сједињује са Богом. У своју родну Црну Гору се вратио као јеромонах Симеон. Добио је службу у манастиру Врањина, потом на Острогу, посетио је и Палестину, живео је неко време на Светој Гори. Када је чуо да је један дечак из Дајбаба, пастир по имену Петко, уснио сан у коме му је неки светац открио место велике светиње, Симеон је одлучио да се ту заувек настани. На овом месту је подигао подземну цркву, посвећену Пресветој Богородици. Саградио је и ћелију од камена у којој је живео у најстрожем посту и одрицању. Био је веома брижан ка болеснима и невољнима. Такође и веома скроман. Остало је упамћено да је једном приликом одбио понуду да постане владика. Свети Симеон се упокојио 1941. а много година касније његов гроб је ископан и у њему је пронађено тело светитеља, цело и миришљаво. Тако је Бог прославио свог угодника који је људима оставио пример побожности, своје мошти и лепу црквицу, као и мноштво кратких поука једнако корисних и за децу и за одрасле.
Књижица са поукама Светог Симеона Дајбабског за најмлађе је објављена са благословом Владике нишког Арсенија. Штампање самих поука одобрио је, у име манастира Дајбабе као носиоца ауторских права, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Књигу је илустровала Анђелија Перовић, приређивач и уредник је Жељко Перовић. Поуке Светог Симеона Дајбабског за децу су освануле крајем маја 2019. године и могу се наћи на полицама црквених и манастирских књижара широм Србије и Црне Горе.
ДОСТУПНО / малопродајна цена 200 дин / више информација: znamenje@gmail.com