Петиција: Европрајд крши Устав и законе Србије

Влади Републике Србије
Председнику Владе Републике Србије
Министру унутрашњих послова
Министру здравља

У периоду од 12. до 18. септембра 2022. године у Републици Србији и престоном Београду најављени су догађаји под називом „Europride 2022“. Према речима организатора, током ове манифестације у Београду би требало да се окупи, борави и јавно изрази своје сексуално опредељење више десетина хиљада припадника тзв. ЛГБТ популације из читаве Европе и света.

Забринути због најављеног кршења јавног морала, узнемиравања грађана и потенцијалног угрожавања здравствене безбедности грађана Републике Србије, тражимо од надлежних институција Републике Србије, министарства унутрашњих послова и министарства здравља да доследно примене своја законска овлашћења и НЕ ДОЗВОЛЕ НАЈАВЉЕНО ОКУПЉАЊЕ.

I

Чланови 46. и 54. Устава Републике Србије прописују:

Слобода изражавања може се законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других, чувања ауторитета и непристрасности суда и заштите јавног здравља, морала демократског друштва и националне безбедности Републике Србије.”

и

Слобода окупљања може се законом ограничити само ако је то неопходно ради заштите јавног здравља, морала, права других или безбедности Републике Србије.”

II

Чланом 8. Закона о јавном окупљању дефинисано је:

Ограничење слободе окупљања

Окупљање није дозвољено:

1) када постоји угрожавање безбедности људи и имовине, јавног здравља, морала, права других или безбедности Републике Србије;”

III

Чланом 3. Закона о јавном реду и миру дефинисано је:

„У смислу овог закона употребљени изрази имају следеће значење:

3) прекршаји против јавног реда и мира – јесу противправна дела којима се на јавном месту угрожава или нарушава јавни ред и мир, ствара узнемирење или угрожава сигурност грађана, омета кретање грађана на јавним местима или остваривање њихових права и слобода, вређа морал, угрожава општа сигурност имовине, вређају или ометају службена лица или се на други начин нарушава јавни ред и мир;

12) непристојно, дрско, безобзирно понашањејесте понашање лица или предузимање радњи на јавном месту, којима се угрожава сигурност грађана или нарушава јавни ред и мир, вређа морал грађана, уништава или оштећује имовина;”

 У Републици Србији јавни морал грађана дефинисан је моралним нормaма, које произилазе из опште прихваћених ставова већине грађана. Оне су ослоњене на вишемиленијумску, хришћанску, јудејску и муслиманску традицију. У таквим традицијама сексуалност се сматра делом приватности и јавно изражавање сексуалности није морално прихватљиво.

Према важећем попису грађана Републике Србије из 2011. године, 85% грађана се изјаснило да припада православној хришћанској вероисповести, док још 9% припада осталим традиционалним вероисповестима.

Укупно 94% грађана Србије противи се јавном изражавању сексуалности – што је основна карактеристика најављeног Европрајда 2022.

IV

Према научној студији 12 доктора наука објављeној у The New England Journal of Medicine (NEJM) под називом Monkeypox Virus Infection in Humans across 16 Countries — April–June 2022 (Инфекције Мајмунским богињама код људи у 16 земаља у периоду април-јун 2022), инфекција овим недовољно проученим и опасним вирусом шири се читавом планетом. Укупно гледано, 98% инфицираних су хомосексуалци и бисексуалци. Преношење инфекције у 95% случајева појавило се као последица сексуалног односа, али је појава саме болести и преношење на хетеросексуалце такође приметно.

Из свега наведеног јасно је да присуство и вишедневни боравак неколико десетина хиљада људи који упражњавају хомосексуалне и бисексуалне односе може представљати озбиљно угрожавање здравствене безбедности грађана Републике Србије са несагледивим последицама.

Позивамо министра надлежног за јавно окупљање и јавни ред и мир, као и министра здравља, да примене постојећу законску регулативу и спрече ескалацију незадовољства грађана која ће настати због непоштовања важећих законских решења.

Апелујемо на најширу јавност и традиционалне цркве и верске заједнице да правовремено реагују и изврше законски утемељени и демократски легитимни притисак на надлежне власти, чиме бисмо сви заједно дали допринос очувању јавног морала и здравствене безбедности грађана Србије.

У Београду, 23. августа 2022.

ПОТПИСНИЦИ ПО АЗБУЧНОМ РЕДУ ПРЕЗИМЕНА
  1. Новица Антић, дипломирани правник из Крагујевца, председник репрезентативног Војног синдиката Србије
  2. Добрило Аранитовић, Шабац
  3. Проф. др Валентина Арсић Арсенијевић
  4. Др Радомир Батуран
  5. Протојереј–ставрофор Мијајло Бацковић
  6. Љиљана Богдановић
  7. Душан Богдановић, адвокат
  8. Др Владан Бојић, адвокат
  9. Проф. др Драгиша Бојовић
  10. Проф. др Павле Ботић
  11. Др Драгица Бркић, професор Универзитета у Београду
  12. Др Биљана Видовић, професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду
  13. Срђан Воларевић
  14. Др Стеван Гајић
  15. Др Славица Гашић, научни саветник у пензији, Институт за пестициде и заштиту животне средине
  16. Др Александар Голубовић, научни саветник Институт за физику
  17. Нада Гладовић, председник удружења ЛРНЕ
  18. Ранко Гојковић
  19. Проф. др Борислав Гроздић, пуковник
  20. Бранимир Груловић, новинар у пензији
  21. Др Немања Девић
  22. Др Никола Демоња
  23. Проф. др Љубиша Деспотовић
  24. Др Владимир Димитријевић
  25. Драган Добрашиновић
  26. Мирко Н. Думановић, мр техничких наука, Канада
  27. Проф. др Јован Душанић
  28. Проф. др Дарко Ђого, протојереј – ставрофор
  29. Слободан Ерић, главни и одговорни уредник „Геополитике“
  30. Др Горан Ђорђевић, адвокат
  31. Свештеник Душан Ђукановић
  32. Др Миша Ђурковић
  33. Филип Живановић, адвокат
  34. Никола Живковић
  35. Др Немања Зарић
  36. Слободан Игрутиновић, новинар
  37. Душан Илић, научни истраживач
  38. Др Слободан Јанковић
  39. Др Јован Јањић
  40. Снежана Јевремовић
  41. Проф. др Зоран Кинђић
  42. Југослав Кипријановић, уредник ifamnews.rs
  43. Др Марта Ковачевић
  44. Проф. др Милош Ковачевић
  45. Проф. др Милош Ковић
  46. Проф. др Часлав Копривица
  47. Протојереј Немања Кривокапић
  48. Пуковник мр Драган Крсмановић
  49. Сузана Лазаревић, дипл. инж. рударства
  50. Проф. др Александар Липковски
  51. Никола Маловић
  52. Мирослав Маравић
  53. Лука Матић, дипл. инж. заштите биља и прехрамбених производа
  54. Др Братислав Миловановић, „Колевка је највеће пространство“
  55. Никола Милованчев
  56. Станислав Милин, дипл. инж. маш.
  57. Асистент др Иван Милић
  58. Ненад Б. Милорадовић, дипл. маш. инж.
  59. Проф. др Љубодраг Михајловић
  60. Милутин Мићић, антрополог
  61. Силвија (Драгица) Мрљеш
  62. Бранимир Нешић
  63. Хаџи Братислав Николић, новинар
  64. Протојереј–ставрофор Радомир Никчевић
  65. Проф. др Слободан Орловић
  66. Жељко Перовић
  67. Проф. др Радмила Петановић, академик САНУ
  68. Доц. др Виктор Радун
  69. Проф. др Драгољуб Петровић
  70. Јелена Петановић, преводилац
  71. Душко М. Петровић
  72. Протојереј–ставрофор Миодраг Поповић
  73. Проф. др Здравко Пено
  74. Проф. др Душан Пророковић
  75. Проф. др Слободан Рељић
  76. Проф. др Бранислав Ристивојевић
  77. Прим. др Милан Рогановић
  78. Милан Ружић
  79. Ана Селић
  80. Момчило Селић
  81. Др Славиша Стајић, ванредни професор
  82. Марија Стајић, МА, коуредник ifamnews.rs
  83. Проф. др Миломир Степић
  84. Хаџи Слободан Стојичевић, писац и преводилац
  85. Ирина Стојичевић, преводилац
  86. Свештеник др Оливер Суботић
  87. Вукосав Томашевић, бивши народни посланик
  88. Др Ивица Тодоровић
  89. Др Драган Хамовић
  90. Јован Хонда
  91. Мирослав Цера Михаиловић
  92. Проф. др Ђорђе Чантрак
  93. Проф. др Зоран Чворовић
  94. Проф. др Љиљана Чолић
  95. Проф. др Миладин Шеварлић
  96. Др Бојана Шпировић Трифуновић, асистент Универзитета у Београду