Након пажљивог читања рукописа „Немањићи“, приређеног од стране господина Жељка Перовића, као историчар и човек струке имам част и задовољство да изнесем следеће мишљење. Већ у првим редовима рукописа јасно се осећа јака свест приређивача о дубокој моралној, националној и свакој другој декаденцији савременог српског друштва. Из тог стања је произашла и сама намера приређивача да читаоце будуће књиге врати на темељне, изворне и оне најчистије постулате српског етничког бића, који су кроз велика искушења креирани и на историјску позорницу постављени у време светородне династије Немањића. У неку руку згрожен савременом тенденцијом естрадизације и релативизације свега па и прошлости, приређивач избором текстова жели да нас врати на оно што је суштински квалитет најпродуктивније српске владарске династије. Мотив приређивача је јасно истакнут већ у уводном поглављу речима: „Позив да израдим објективну књигу о Немањићима прихватио сам без много двоумљења око избора историјских података и начина на који савременом читаоцу треба представити владарску породицу“. Из наведене мисли је више него јасно да приређивач себи као задатак поставља да по унапред промишљеном плану одабере оне текстове који су по његовом личном суду најобјективнији и најприкладнији у односу на употребну вредност једног оваквог рукописа. То никако не значи да рукопис нема историографску вредност или да је садржински супротстављен званичној историографији. Прожет стравичним контрастом између савременог либералног друштва и српског средњег века, као и бољкама модерног српског етничког и духовног простора, приређивач заправо има намеру да време Немањића приближи Србима двадесетпрвог века заробљеним у наметнутим вредностима глобализације, политичким идеологијама и апатији свакодневице.
Што се тиче садржине приређеног рукописа у том смислу он је подељен на три дела. У првом делу се приказује период од Стефана Немање до краља Владислава кроз перо и мисли Светог владике Николаја Велимировића. Највише простора у поменутом сегменту рукописа са правом је додељено лику и делу Светог Саве, као утемељитељу српске православне цркве, националне духовности и просвете. Избором текстова јасно је видљива намера приређивача да што боље дочара духовну димензију деловања и државотворност првих Немањића разапетих на ветрометини тадашњих политичких и верских прилика.
Други део рукописа носи назив „Од Уроша Великог до Уроша Нејаког“ и обрађује период од афирмације и јачања српске државе па до првих симптома њене слабости и постепеног растакања. У настојању да владавине великих владара династије Немањић расветли из више углова, приређивач се потрудио да за своје текстове пронађе упориште у делима оновремених животописаца али и текстовима савремених историчара и духовника. Као и у првом делу акценат је стављен на презентовање онога што је било највредније у делању српских владара и црквених великодостојника.
Трећи део рукописа, како сам приређивач каже, се може посматрати као својеврсна историјска читанка о Немањићима, сачињена од прича, песама, путописа, есеја, беседа и других вешто одабраних списа који на време светородне династије бацају интимно, искрено и прочишћено светло.
Особита вредност рукописа коју свакако треба нагласити јесте његова визуелна димензија, односно опремљеност пажљиво одабраним фотографијама високог квалитета, што је у ери отклона према читању и уопште тексту дужем од пар речи, велика предност.
На крају ове рецензије желим да изнесем и свој лични утисак, дистанциран од струке којом се бавим. Наиме, као обичан читалац сматрам да је рукопис који је Жељко Перовић приредио настао из потреба стерилног времена чији смо сви ми сведоци. Као што и на личном плану свако од нас има потребу да се у тешким тренуцима осврће и тражи снагу и одговоре у проживљеном, тако исто је и Жељко Перовић осетио да тешко бреме савремености треба олакшати враћањем на изворне и најчистије традиције народа коме припадамо. У тој искреној намери можда лежи и највећа вредност рукописа који је пред нама и за који се искрено надам да ће у виду публикације угледати светлост дана и одиграти своју улогу, пре свега у едукацији и васпитању младих који су данас пред сличним искушењима као и српски народ у време Немањића.