"Наводим изјаву САС са којом сам сагласан и немам шта да одузмем сем да потврдим и назначим потребу за причешћивањем на традиционалан начин као до сада и без страха од било какве заразе приликом причешћивања и сличних изјава глупости које могу да се чују и прочитају од стране слабоверујућих или убачених богобораца или злонамерних сатанизираних медија (текст саопштења Синода је у овде).
Мислим да сви, а ако не сви, онда добра већина из ове групе схвата колико смо се молитвено испустили и колико не знамо основне ствари и колико трчимо кроз живот ко муве без главе. Овај вирус је по мени благодат, односно допуштење Божије, љубав Оца који кара сина којега воли.
У временима оваквих криза у историји, свети и велики хришћани нису кукали како не могу до цркве и на богослужење, нити тражили магичне и инстант формуле. Не! Него су се максимално трудили помоћи и спашавати први и основни Божји Храм, а то је према Исусу, наш ближњи, а то су сви људи: прво ја сам, онда ближњи око мене, онда заједница у којој живим, а онда сви људи на свету.
Св. Јефрем Сирин је умро у Едеси (Сирија) у 4. ст. за време куге бринући се о зараженима. Свети Јован Златоусти је дао растопити златне олтаре и путире да би се нахранили гладни, подигле болнице и помогло зараженима у Цариграду за време епидемије. Свети Максимилијан Колбе је у Аушвицу као свештеник тешио сузатворенике и на крају, сам страдао у гасној комори јер се добровољно понудио умрети уместо једног човека који је тај дан био одређен за погубљење. Није имао ни олтара, ни свеће, ни светих икона, нити је у логору служио литургију... Говори Господ: "Милости хоћу а не жртвоприношења" (Овде се мисли на материјалистички принос жртве а не духовни.)
Конкретно што се тиче Корона вируса, човек не треба да размишља о томе ни да се плаши, већ да гледа своја посла. Сада је време Часног поста и ја предлажем да се човек искључи из информација у току поста. Да своју пажњу посвети посту, молитви, богомислију.
Конкретно, кућа може да се покропи освештаном водом, и да нам то буде до Васкрса. Кађење куће да буде свакодневно, и то са овим нашим, обичним тамјаном. Кађење да се врши крстообразно. Прво можемо да окадимо иконе (опет крстообразно), па онда кућу: исток-запад-север-југ. Крстобразно кађење се врши овако: кадионицу држимо у десној руци окренути према централној икони у кући која је према истоку или како већ мора. Подигнемо кадионицу горе и спустамо наниже, затим с лева на десну страну. То је као када неког закрстимо само са кадионицом и мало је рука испружена ка напред. Тако исто урадимо окренувши се назад на запад, па лево на југ, па десно на север ( у односу на почетни положај). Тако може да се окаде све собе појединачно.
Саветујем читање Псалтира и Новог Завета. По једну главу из Јеванђеља и једну из Посланица Светих Апостола и једну катизму из Псалтира. То је храна за душу, а држи и тело и брани од сваког зла. Човек се снажи Речју Божијом. Молитва је ваздух за дисање душе. Може да чита ко хоће и може али да свако најпре изврши своје лично молитвено правило (сад имате времена и немате изговора). Лично правило од Цркве прописано за сваког хришћанина је из молитвеника јутрења и вечерња молитва; у току дана три пута да се окрене бројаница са "ИСУСОВОМ МОЛИТВОМ". Кад се причешћујемо пре причешћа се увече чита молитва из молитвеника као и ујутро с тим ако се плашимо да нећемо ујутро да стигнемо онда боље да их читамо увече. Серафимско правило од три Оче наша: и три Богородице Дјево: и Симбола вере: - може да замени јутрењу или вечерњу молитву из молитвеника (само понекад због журбе или искушења или код жена са малом децом или ако си на робији...). Ту је и молитва Св. Јефрема Сирина која се чита у време Великог поста. Исто тако, веома је важно да се правилно крстимо...
Можда није потребно да се превише чита. Мислим да је важно и мислити о Богу а још важније да се стекне осећај свеприсутности Божије око нас и у нама. То појачава љубав према ближњима а истовремено и страх од греха. Потребно је често сагледавање себе и својих мана и грехова тј. свог духовног стања како би знали на шта да обраћамо пажњу у борби против себе и у себи и за шта да се молимо Богу за помоћ.
Шаљем вам и занимљиве научне податке са неких експерименталних мерења у Русији која су у сагласности са црквеним искуством, само што се у Цркви то на другојачији начин изражава и користе се другачији изрази и термини:
„Као и сваки други вирус (COVID-19) је створење, које има ниске вибрације и затворену структуру електромагнетних контура са фреквенцијом резонанце условно око 5,5 Hz – 14,5 Hz. У вишим дијапазонима није активан, а почевши од дијапазона 25,5 Hz и више, вирус се уништава... За Човека који живи у вишим вибрацијама, односно Душевно, он није опаснији од акутног обољења дисајних органа, јер организам здравог Душевног Човека „вибрира“ у вишим дијапазонима: само понекад, због различитих разлога, пада у ниже вибрације. Као узроци за то могу послужити разни поремећаји енергетске равнотеже... (умор, емотивна исцрпљеност, хлађење, хроничне болести, нервна напетост итд.)... Вирус у природи, ван тела, није постојан... јер укупна просечна фреквенција резонанце Земље данас износи 27,4 Hz, али има места на којима је ова фреквенција снижена, односно, то су природно или вештачки створене геопатогене зоне... (болнице, затвори, далеководи, метрои и јавни електротранспорт, тржни центри, канцеларије, угоститељски објекти итд.). Тамо где су вибрације испод 20 Hz... ЗА СВА БИЋА С НИСКИМ ВИБРАЦИЈАМА ОВАЈ ВИРУС ЈЕ ОПАСАН...
• несрећа даје вибрације — од 0,1 до 2 Hz;
• страх — од 0,2 до 2,2 Hz;
• увреда — од 0,6 до 3,3 Hz;
• љутња — од 0,9 до 3,8 Hz;
• негодовање — от 0,6 до 1,9 Hz;
• плаховитост — 0,9 Hz;
• експлозија јарости — 0,5 Hz;
• гнев — 1,4 Hz;
• гордост — 0,8 Hz;
• гордость (манија величине) — 3,1 Hz;
• презир — 1,5 Hz;
• надменост — 1,9 Hz;
• великодушност — 95 Hz;
• захвалност (хвала) — 45 Hz;
• срдачна захвалност — изнад 140 Hz;
• осећај јединства с другим људима — 144 Hz и изнад тога;
• саосећање — од 150 Hz и изнад тога (а сажаљење само 3 Hz)...“
Кад сам видео ове податке о фреквенцијама и схватио да зло и духовна смрт имају ниске фреквенције, а да добро и Божанско имају високе, сетио сам се пчела. Много пута сам седео поред кошнице и зујање пчела ме смиравало и давало мир и лепе осећаје у души. Дешавало се приликом рада да лупнем, или их уплашим и оне одмах по узнемирењу промене начин зујање који у нама изазива страх и тера те да бежиш од кошнице. Тако нешта се дешава и са нама, па или емитујемо нервозу када сви беже од нас, или емитујемо мир када све око себе привлачимо. Овом свету је потребан мир Божији, мир који једино Христос може да да. Зато се на црквеним службама стално благосиља и призива мир Божији.
Зато није чудно што овај вирус најмање напада децу а највише старе. Деца су незлобљива и безбрижнија су. Најмање су у себи нарушила хармонију Творца или језиком физике речено, вибрацију тела, па зато и мање оболевају. Али то неће дуго трајати да су деца заштићенија. Деца примају од старијих све лоше. Нови светски поредак се и огледа у томе да што пре отрује децу наметајући им телефоне, телевизоре и све оно што ремети склад тела и душе а тиме се индиректно делује и на ум. На одрасле се делује кроз економску борбу за опстанак, темпо живота, страсти, безверје а највише кроз страх и кроз безнађе. На жалост, закључујем да су старији људи током живота због неверства и лошег живота, брзог живота, због неисповеђености и непокајања, нарушили хармонију душе и тела, зато је лако свакаквим болестима или злу да их напада и обара... У суштини, сваки технички и цивилизацијски напредак нас убија, корак по корак. Зато је потребно да духовно јачамо и живимо што простије и мирније како би дошло до исцељења душе и духа.
Цело Свето Писмо а посебно Нови Завет нас учи да се кроз подвиг Цркве, тј. кроз свете тајне и свете врлине испуњавамо Божанским нествореним енергијама (Благодат Духа Светога - можемо рећи љубав Творца). Тако се обожимо и враћамо прволику. Није онда чудо што Светитељи нама делују надљудски и у духу и по телу. Размислимо о МОШТИМА (моћима). Одакле им сила нетрулежности. Језиком физике би рекли да су на Божанској фреквенцији и ништа их не напада. Тачније, ми би рекли да су обожени тј. примили Бога у себе и постали такви. Спасење је у Обожењу човека...
Још једно моје а можда и ваше запажање за крај. Скоро цео свет је у блокади и карантину. Ако није цео за пар недеља ће бити. Силна ограничења и то у Великом посту. Нема свадбе, разних весеља, журке, глупих рођендана, вештичарење, светских првенстава и стадиона, силних концерта и баханалија. Ограничења у кретању. И поред велике отуђености, присиљени суљуди да се ослоне једни на друге, брачници, деца и родитељи, браћа.... Једном речју ПОСТ на глобалном плану. Ђаво смишља зло а Господ га претвара у лек за човечанство.
Слава Богу!
Ко претрпи до краја тај ће се спасити!
Нека Вам Господ подари снаге, љубави и смирења да достојно дочекате највећи и најрадоснији празник Христовог васкрсења. Христос воскресе!
Протосинђел Серафим из Дивљанског манастира"