субота, 02. јул 2016.

Христос је наш мир, златне јабуке моје

Живот и поуке светог мученика Доситеја Васића, епископа нишког и митрополита загребачког је садржај нове књижице у издању Дивљанског манастира са благословом владике Теодосија админитратора епархије нишке. Одговорни уредник је протосинђел Серафим из Дивљане а приређивач Жељко Перовић из Пирота.

"То је у истини човек дубока срца, са својим живим, црним очима и отвореном, пријатељском, дубоком душом. Имали смо прилику да се сретнемо са људима, који су само једном у животу и за кратко време били с њим. Ти су људи говорили: „Дошло нам је да клекнемо и да га целивамо. Толико нам се учинио мио и драг!". Кућа у којој живи је једна од скромнијих; његова храна је обична. С праведним поносом неки помињу да он сам цепа дрва за своју пећ и да исту сам подлаже. Исто онако као што сам врло често залива цвеће у свом врту. Он је био и остао сиромах човек, који се је покаткад и мучио и често пута био рђаво подмирен, јер је гледао да својим средствима најпре подмири друге, оскудне људе. Никада није марио за оно за шта се обични људе боре. Његове месечне принадлежности, које нимало нису завидне, исцрпу се веђ за првих десет дана у месецу, јер добри Епископ даје невољнима и „капом и шаком". С праведним поносом тако исто неки помињу, да већ једанаестога дана у месецу несреброљубиви Владика бива принуђен да од ђака, које он у своме дому издржава и из својих средстава школује, заиште „на позајмицу" који динар, да би подмирио најнужније потребе. Колико дирљивог сиромаштва код једног епископа?" (мученик о мученику, синђел Иринеј Крстић о светом Доситеју Васићу)