четвртак, 02. јул 2015.

Нешто о владики Јовану и дешавањима у Нишу

Помоз Бог и Свети Јован Шангајски нашем владики Јовану и свима нама!
 .
Вероватно сте чули али ево укратко шта се може сазнати, макар по оном што пишу медији:
 .
Тридесетак свештеника-разбојника из Ниша устало је против владике Јована због премештања на друге парохије. Тражили су подршку патријарха и Синода и изгледа да су је добили. Медији преносе да је владика Јован саслушаван у Београду, да он не намерава да се бори за свој положај, да и сам тражи да се повуче са епархије и врати старом професорском послу, што због самовоље и непослушности нишких разбојника, што због свог нарушеног здравља. (Занимљиво да се са таквим анархо-свештеницима пре више од стотину година рвао и владика нишки Никанор Ружичић. Разлика је што су они тада тражили и налазили подршку у световним институцијама)
 .
Новости пишу да се владики замера и то што је у мају потписао петицију против смене владике канадског Георгија.
 .
На његово место ће до августа и новог заседања Синода епархијом нишком управљати владика Теодосије Шибалић. Тада ће се решити и коначан статус нашег владике.
 .
Моје лично мишљење је да би пиротски свештеници требало да покажу љубав ка свом пастиру и добром Христовом слуги Јовану, да сачине заједнички  документ подршке и тако се ограде од нишких разбојника и раскућника. Владика Јован је у Пироту окончао вишедеценијски раскол у свештенству, рукоположио и поставио више младих, вредних и побожних свештеника, покренуо истинску литургијску и духовну обнову у граду, одржао је два незаборавна предавања а имали смо његов благослов и подршку и за православно удружење, трибине, концерте, пројекције, хуманитарне акције...

То су све важни и велики духовни догађаји које Пирот није видео од 30-тих година прошлог века па све до његовог доласка.  Никада их не бисмо ни имали да владика Јован није био притом и праведно строг и да није вршио премештаје свештенства. На крају крајева, треба видети у старим Прегледима и Гласовима епархије нишке шта значи владичанска строгост. Онај тихи и благи владика Јован из Дојкинаца је скоро сваког месеца издавао забране свештенослужења а било је и много грубљих казни. Да не помињемо владику жичког Василија који је у време администрирања нишком епархијом умео, за само годину дана, да рашчини по неколико свештеника ...


Све је ово већ виђено хиљаду пута у историји Цркве Христове. И разбојници и праведници, и похлепа Јудина, и гордост и лицемерје фарисејско, и ћутање и равнодушност Пилатова. Све је виђено и све познато, све сем нашег става. Владику Јована никада нисам лично упознао. Патријарха Иринеја јесам. Он је показивао много више поверења ка нама мисионарима. Док је он био владика имао сам, лично, много већу слободу у раду и одлучивању (о чему имам и један писани документ са његовим потписом). Немам, дакле, никаквог личног интереса да браним владику Јована. Све ово пишем јер сматрам да је он оклеветан и да страда једино због своје побожности и Христољубља. Баш као његов свети имењак Јован Шангајски, кога данас прослављамо.

Жељко Перовић
власник приватне издавачке радње "Књига Знамење"
На сликама: владика Јован у Пироту, фебруар 2014.
(Фото: Дарко Бјелопавлић)